Dragi moji,
Stigli smo do onog dela mog života kada napuštam korporaciju. Na papiru, imala sam sve što se smatra sigurnim: odličnu platu, stabilan posao, asistentkinju koja je završavala 90% mojih obaveza. Mogla sam lagodno da ostanem tu do penzije, razvijajući svoj posao sa strane.
Ali nešto mi nije dozvoljavalo da živim na pola. Nisam želela da makar 10% svoje energije trošim na nešto što nije bilo moje. Sada, sa ove distance, znam da sam na posao u korporaciji trošila i manje od 10%. Ali čak i tih nekoliko procenata bilo je dovoljno da ne budem slobodna.
Dokle god smo vezani za staro – nema pravog uspeha.
Možda i vi paralelno gradite svoj posao, dok ste još uvek oslonjeni na sigurnu platu?
Znam da osećate da ste duhom već otišli, ali telo i dalje svakog jutra odlazi na posao. Ako je tako, onda verovatno znate:
Pravi let zahteva potpuno oslobađanje.
Tek kada sam formalno i administrativno napustila firmu, univerzum je „čuo“ da zaista verujem u sebe. Sve dok sam makar jednim prstom držala staro, slala sam poruku da sumnjam u sopstvenu snagu i ništa se suštinski nije pomeralo.
Važan savet koji sam dobila od svog mentora
Dok sam još balansirala između posla u korporaciji i svog biznisa, moj dan je izgledao kao trka bez daha. Odvela bih dete u vrtić, zatim počinjala da radim Uvek sam se trudila da prvo odgovorim na mejlove iz osiguravajuće kuće i da završim administrativne poslove. Kreativni deo posla i razvoj svog biznisa ostavljala bih za kraj. To je bila moja velika greška.
Vodila sam se popularnom parolom: „pojedite najveću žabu ujutru“. I tako bih satima rešavala administraciju, verujući da sam na taj način produktivnija.
Ispostavilo se da to kod mene nije „radilo”. Kada bih završila sve „žabe“, energije za ono najvažnije – za moj san – više nije bilo. Jedino što sam mogla je da se malo vratim sebi i odem da uzmem dete iz vrtića.
Moj tadašnji mentor dao mi savet koji me i danas vodi:
- Prvo se bavite sobom i svojim snovima dok ste sveži i puni energije.
- Administraciju ostavite za kraj – ona ne zahteva vašu najbolju verziju.
Možda i vi svakog dana žrtvujete ono što vas zaista pokreće za nešto što vas samo zadržava u mestu? Razmislite. Ako je tako, probajte ovu novu metodu – da radni dan započnete kreativnim zadacima i nečim što vas ispunjava.
Godina mojih velikih izlazaka
Kada sam konačno napustila korporaciju, došlo je vreme da napravim još jedan veliki korak –
zatvorila sam i svoj fizički prostor za radionice uživo.
Online svet je polako uzimao maha u mom poslu, a snimljeni webinari donosili su rezultate koje sam godinama samo zamišljala.
Radionice uživo su bile divne, ali su me trošile – fizički, mentalno i emotivno. Ponekad bih radila i po 12 sati dnevno, uz sve ostale obaveze koje su dolazile sa organizacijom tog događaja.
Pored toga, suočila sam se sa razočaranjima u ljude koje sam smatrala prijateljima i saveznicima. To je ubrzalo moju odluku da završim sa radionicama uživo i napustim prostor u kome sam radila.
Nekada nas život tiho, ali odlučno usmerava dalje. I morala sam da ga poslušam.
Prvi koraci ka viziji
Sećam se kako sam, dok sam još pravila prve poslovne planove uz podršku svoje mentorke, imala jedan vrlo jasan san: Da moj posao radi čak i dok spavam.
Tada to možda nije zvučalo realno, ali te 2021. godine znala sam da je online svet moj sledeći korak.
Odvažila sam se na novi korak i otišla u Crnu Goru da malo odmorim, ali pre svega sa idejom da finaliziram svoj novi program – Reset.
Iskreno, prvih nekoliko dana nisam radila ništa. Gledala sam u more, odmarala, pitala se da li sam napravila pravi izbor. A onda, u miru i bez pritiska – sve se posložilo. Napravila sam koncept i kompletan program. Sve je nastalo iz ljubavi, inspiracije i unutrašnje jasnoće.
Moje velike greške i važne lekcije za vas
Te jeseni odlučila sam da snimam materijal za svoj novi program. Želela sam da sve bude na najvišem nivou. Od stana u kome sam tada živela moji saradnici napravili su u studio sa najboljom opremom. Verovala sam im, jer su došli po preporuci kao najbolja ekipa za produkciju. Sve je zaista bilo na vrhunskom nivou.
Ipak, napravila sam dve ozbiljne greške:
- Otvorila sam upis u decembru, a to je mesec kada svi troše na poklone i praznike, a ne na lični razvoj.
- Zatrpala sam svoj raspored dodatnim radionicama. Pokušavala sam da nadoknadim investiciju, a trebalo je da prodajem ono što sam već stvorila.
Umesto da se vratim svojoj viziji i suštini – pokušala sam da preživim kroz još više rada.
Tek kasnije sam iz svojih grešaka izvukla lekcije koje su važne za vas:
- Kad je najteže, treba se vratiti onome što ste stvorili iz srca.
- Ne zatrpavati se novim obavezama, već verovati onome što ste već kreirali.
Vreme je prolazilo, ali ništa se nije menjalo.
Prošla je Nova godina. Nije bilo upisa. Nije bilo novih prihoda. Ušla sam u veliki stres koji je narušio moje zdravlje.
Da li sam pomislila da odustanem? Jesam. Da li sam to uradila? Znate da nisam.
Znala sam da najveće pobede dolaze nakon najdubljih tišina.
Nastavila sam dalje i isplivala, to vam je jasno. Ali o tome kako sam postala mudrija i jača pisaću vam u sledećem tekstu.
Da li ste i vi danas na nekoj svojoj raskrsnici?
Ako jeste, imam nešto važno za vas:
Pridružite mi se na Masterclassovima, gde radimo na svemu što je važno za vaš sledeći korak i unapređenje života na svim nivoima.
Ne morate sve sami. Pratite i slušajte ljude koji su koračali vašim stazama.
✅ Prijave su u toku!
I pridružite se zajednici koja hrabro korača kroz svoj život, ka uspehu, obilju i prosperitetu!