„Ponekad je potrebno odžaliti ime s rođenja, posebno kada ono nosi teret koji je toliko otrovan i smrtonosan da nas sprečava da živimo u potpunosti: to je čin koji, bez sumnje, zahteva veliku hrabrost i odlučnost.“
— Alehandro Hodorovski, Metagenealogija
Dragi moji,
Koliko puta ste izgovorili svoje ime, a da o njemu niste razmišljali? Da li je neko od vas u svom imenu osetio stranu energiju koja mu ne pripada?
Ovaj serijal tekstova o mom uspehu preko noći želim malo da razbijem pričom o svom imenu. U stvari, kada budete saznali zašto sam promenila ime, shvatićete da je i ovaj deo povezan sa uspehom i to na svim životnim nivoima. Uspeh ne dolazi samo spolja. On se rađa iznutra, iz odnosa prema sebi, iz hrabrosti da se zauzme sopstveno mesto.
Promenila sam ime ne zato što sam želela da budem „modernija“, niti zato što sam želela da nešto sakrijem, već zato što sam odlučila da budem svoja.
I dan danas srećem prijatelje i poznanike sa kojima se dugo poznajem i koji me oslovljavaju mojim starim imenom. Primetila sam i da dolazi do zbunjenosti ako je prisutan neko ko me zna kao Anu, a odjednom od drugih čuje da se zovem drugačije. Sada mi je to zanimljivo i kad god me neko pita, bez zadrške objasnim zašto sam promenila ime koje su mi dali na rođenju.
Nikada nisam bila Bojana. Samo su me tako drugi zvali.
Za sve vas koji me ne znate od ranije – nekada sam se zvala Bojana. Danas sam Ana. I to nije samo skraćenica, već pravno i administrativno potpuno novo ime. Novi identitet. Nova JA.
Nikada se nisam istinski povezala sa tim prvim imenom. Osećala sam da mi ne pripada. Znala sam da mi je dato po prababi – babi mog oca.
Moja mama želela je dâ mi da ime Ana Marija, ali je moj deda insistirao da se zovem po njegovoj majci. Dakle, moje prvo ime nije bilo izbor iz bliskosti prema meni, već izraz porodične lojalnosti.
To ime meni nije bilo namenjeno. Bilo mi je dodeljeno.
Šta znači prenos imena iz porodičnog sistema?
Još pre nego što sam znala išta o porodičnim obrascima i značenju prenosa imena, osećala sam da nosim nešto teško, tuđe.
Kasnije, kroz edukacije iz ličnog razvoja, saznala sam koliko toga zapravo nasleđujemo bez pitanja. Kada dete dobije ime po pretku, nesvesno mu se prenosi i deo života, sudbine, pa čak i karmičkog nasleđa te osobe.
Iako se to često radi iz poštovanja, ljubavi, i želje da se neko „očuva“, time dete dobija nešto što nije biralo – teret, priču, energiju koju možda nikada ne bi izabralo da je moglo da bira.
Ja sam to i tada osećala.
U mladosti sam znala da kažem: „ni ja neću preživeti 33. godinu.“ Zato što je moja prababa – ona po kojoj sam se zvala ubijena sa 33. Moja mama se ljutila kada to izgovorim.
Ali baš u 33. godini, preživela sam nasilje koje me skoro koštalo života. Pisala sam vam već o tome u tekstu Najmračnije je pred svitanje.
Želela sam svoje mesto u svom životu.
Bilo mi je jasno da ne želim više da nosim sudbinu koja nije moja. Poželela sam da konačno zauzmem svoje mesto u svom životu.
Znala sam da ću promeniti ime. Ne odmah, jer sam imala važnije borbe u tom trenutku. Ali bila sam sigurna da taj dan dolazi.
I došao je – 2020. godine. Tada sam već izgradila snagu da izaberem sebe, da uđem u novi identitet i da se oslobodim tereta koji mi ne pripada.
Naravno, roditelji su se ljutili zbog mog izbora. Bilo je, kao i ranije, razmirica sa ocem, neslaganja sa majkom. Ali, kako sam jačala, njihova moć je postajala sve slabija. Više me nisu definisali porodični obrasci ni njihove zabrane. Znala sam ko sam i čemu težim.
Zato kažem – ja svoje ime nisam promenila, već sam ga sebi vratila.
Danas shvatam: oni su meni promenili ime kada sam rođena. Ja sam ga sebi vratila kad sam bila spremna da budem istinski svoja. Završila sam tu karmičku priču.
Kroz svoj rad često govorim ljudima da se vrate sebi, bez obzira na cenu. Ponekad to znači da će „izdati“ očekivanja roditelja, da će razočarati porodicu i prekinuti vezu s nasleđem koje ih sputava.
Ako je to cena autentičnosti – neka bude. Jer, kad odbacite ono što nije vaše, stvarate prostor za ono što jeste. A tu uvek dobijate više nego što možete da izgubite.
Pišite mi, šta biste vi promenili i odbacili da biste se vratili sebi? Šta mislite da ste nasledili od svoje porodice, a ne pripada vam?
Ne zaboravite, vaša budućnost i budućnost vaše dece može da počne upravo tu, u trenutku kada odlučite da izaberete sebe.
Pozivam vas da pratite moje masterclassove kroz koje ćete saznati koliki teret su vam nametnuli ljudi iz porodice i okruženja. Osvestićete sve što nije vaše i osnažićete se da živite SVOJ život, bez blokada koje vam drugi postavljaju.