Dragi moji,
Kad se osvrnem na 2023. godinu, mogu da zaključim samo jedno: Bila je to godina kada sam ubirala plodove svega što sam do tada strpljivo, uporno i s ljubavlju gradila. Godina koja mi je pokazala da ništa što sam uložila, ni znanje, ni vreme, ni suze, nije bilo uzalud.
Sve je nekako dolazilo na svoje mesto. Posao je cvetao, ljudi su sve više prepoznavali vrednost onoga što radim, a u meni se budila nova doza kreativnosti. Bila sam u svom elementu.
Te godine sam pokrenula svoj prvi Masterclass Odnos sa majkom. To sam učinila hrabro, iskreno, bez prećutkivanja. Dotakla sam one delove koje mnogi ne smeju da izgovore. I upravo zato je izazvao snažan odjek. Ljudi su prepoznali istinu. Kupovali su Mastercalass, preporučivali drugima, pitali da li će biti novih nivoa ove teme. A ja sam bila zahvalna na svemu što se dešava.
Zatim sam, otvorena za lakoću i izobilje, pokrenula posebnu akciju. Odlučila sam da plasiram radionice koje danas već više nisu u ponudi. Ali ovo je bio odličan poslovni potez! U samo dva dana prodato je čak 600 radionica. Istina je, cene su bile simbolične, ali suština nije bila u tome. Važni mi je bilo to što sam shvatila da su ljudi stekli poverenje u mene i u ono što radim. Znali su da ono što dobijaju od mene ima vrednost. I to je najvažniji osećaj za svakog ko stvara. Treba da znate da vas zajednica ne samo prati, već vam veruje.
Ali, nije sve bilo jednostavno. Niti ravno.
Neko bi pomislio da sada mogu malo da usporim i da uživam u svemu što sam postigla. Ali, to kod mene nije slučaj. Uvek težim ka novom i boljem. Odlučila sam da organizujem svoju prvu veliku konferenciju. I naravno, ne bilo kakvu. U svom stilu, u sali hotela Crowne Plaza. Visoko, kako i dolikuje mojim vrednostima i želji da svojoj zajednici dam najbolje što mogu. Pripreme su počele. Datum je bio određen, mesto poznato i ekskluzivno, planovi su bili ogromni.
I dok sam zamišljala scenu, govornike i aplauze… zaljubila sam se.
Da, u trenutku kada se sve kockice profesionalno slažu, meni se u život ušunjala ljubav. Nažalost, nesrećna I onda sam se lečila. Odlazila na terapije. Preispitivala se. Prolazila sam kroz sve faze koje donose jake emocije. Suočavala sam se sa sobom i sa svime što je taj odnos u meni probudio ili stvorio.
A posao nije stajao. Ni dete, ni život. Samo sam ja bila na ivici. Tako je u preduzetništvu. Ne možete da uzmete pauzu ako ste vi emotivno loše. Sve je na vama i to je zaista najteži deo ne samo mog posla, već svakog samostalnog biznisa.
Prvi put u karijeri kasnila ja kampanja za Reset program. Zbog ličnih okolnosti, kampanje su se preklopile – jedna za konferenciju Otključavanje, druga za Reset program. Prva je imala fiksni datum. Druga je finansirala sve. Nije bilo prostora za grešku, ali greška se već dogodila.
Obuzele su me zbunjenost, iscrpljenost i totalni haos.
Na društvenim mrežama nisam više znala kome se obraćam i o čemu pričam. Teme su bile potpuno drugačije, ciljne grupe dijametralno suprotne, a ja zadužena za promociju i jednog i drugog.
U sred tog haosa, odlazim na Instagram i objavljujem konferenciju samo osam dana pre njenog održavanja. Da li je to hrabrost? Ili ludost? Iskreno, danas verujem da je bilo i jedno i drugo. Nisam htela niti smela da odustanem. Obećala sam pre svega sebi da će konferencije biti, rezervisala prostor i u poslednjem trenutku obavestila ljude. Dakle, kocka je bila bačena.
Čuda se dešavaju.
Konferencija se održala. Sala je bila puna. Ljudi su došli, ne znajući šta tačno da očekuju i otišli su puni utisaka. Sa sobom su poneli ono što je u svima nama zaključano, a što je te večeri otključano.
Otključavanje nije bilo samo događaj. Bila je to promena. I za mene, i za svakoga ko je te večeri sedeo u toj sali.
Da, ja sam bila uzdrmana, lično nestabilna, poslovno preopterećena. Ali kada sam izašla na binu, osetila sam snagu. Bila je to snaga zajednice, energija svih prisutnih ljudi koji su mi dali moć svojim poverenjem i željom da me čuju.
I baš tada, dok sam stajala pred publikom, shvatila sam koliko su svi naši putevi slični, iako su drugačiji. Svi prolazimo krivudavim i nepredvidivim putevima života. Da li ćemo negde stati ili nastaviti hrabro i odlučno, zavisi od toga kakvi smo vozači.
Put do cilja nikada nije prav. Ali važno je da sigurno vozimo.
Moj životni put često nije imao unapred određenu rutu. Vozila sam bez mape, nekada noću, po krivinama, bez znaka upozorenja. Mogla sam da skrenem i da odustanem. Da stanem na sred puta i kažem „ne mogu više.” Ali nisam.
Nisam, jer sam imala nešto što mi je bilo ključno – mentore i terapeute. Ljude koji su mi pomogli da pronađem stabilnost u sebi, čak i kad je sve spolja delovalo uzdrmano.
Zato vam kažem: kao što vam je za vožnju potreban instruktor, tako vam je za život potreban dobra podrška.
Sećate li se svojih prvih časova vožnje? Onog stiska u stomaku, nesigurnosti pri svakom startovanju? A onda, vremenom, upravljanje postane prirodno. I danas vozite sa lakoćom.
Tako je i u životu.
Kada znate da ste vi ti koji drže volan, tada se ne bojite krivina. Ne zaobilazite put, već mu se radujete. Uživate u svakom kilometru.
Zato vas danas pozivam da izaberete PDT program za sebe. Možete jedan. A možete i sva tri koja su sada dostupna.
Jer sada je pravo vreme da krenete putem oslobađanja. Da osvestite šta vas sputava. Da konačno sebi kažete: „Dosta je bilo kočenja. Vreme je da živim!”