Dragi moji,
Želim da vam ispričam kako su izgledali moji dani i dani mog Lava, u vreme kada je ceo svet stajao, a ja sam pravila neke od najvažnijih koraka u svom poslu. To je bio onaj period pandemije, kada je neizvesnost visila u vazduhu, a snaga se tražila u svakom ćošku svakodnevice.
Živeli smo tada u penthausu na dva nivoa. Lav je imao četiri i po godine – dovoljno mali da i dalje bude dete koje voli da mu je mama tu, a opet dovoljno zreo i razuman da razume šta znači kada mama radi. Ostajao je sam na spratu dok sam ja u donjem delu stana držala sesije i radionice. Njegovo strpljenje i razumevanje ostavili su trag u meni zauvek. Danas se tog perioda sećam sa setom, ali i sa posebnom nežnošću.
Imali smo i dogovor – zapisane situacije u kojima je smeo da me prekine. Verujete li da to nijednom nije učinio? I dok sam ja, često i po pet sati dnevno, bila uz žene koje su kroz suze i tišine tražile odgovore u sebi, moj sin je znao – mama radi nešto važno. I ja sam znala – svaki slobodan minut kasnije biće naš.
Kako smo Lav i ja prebrodili jedan posebno osetljiv period
Nisam želela da Lav oseća usamljenost. Da, bila sam tu, ali nisam želela da moje „tu“ bude samo fizičko. Želela sam da zna da je važan, viđen i da smo zajedno i kad nisam u sobi s njim.
Tako je nastao naš mali, poseban projekat. Sala u kojoj sam ranije držala radionice bila je prazna, a u njoj – veliki projektor. Kada bih završila sa radom, umesto da legnem i odmorim, što bi možda bilo logično, ja sam se spremala za „putovanja“ sa Lavom.
On bi izabrao zemlju na mapi – recimo Kinu. Tokom noći bih ja pronalazila video-materijale, zanimljivosti, slike, priče i on je to gledao dok sam radila. A uveče, kada se sesije završe, sedali bismo zajedno, „ukrcavali“ se u avion i preko video-bima odlazili u Kinu, Egipat, Brazil ili neku drugu zemlju koju je on birao. Tako smo noćima putovali, maštali i učili i bili zajedno.
Taj period mi je pokazao nešto veoma značajno – nije važno samo koliko vremena provodite sa detetom, već kako ga provodite. Da sam bila samo fizički prisutna, da sam mu pustila crtać i umorno zaspala kraj njega, naš odnos ne bi bio to što jeste danas. I zato, ako ste i vi sada u nekom izazovnom periodu, setite se – vaše prisustvo ne mora biti savršeno, samo iskreno.
Držala sam svako dato obećanje – čak i kada sam imala upalu pluća
Ne mogu da ne povežem sve ovo o čemu sada pišem sa nazivom serijala „Kako sam uspela preko noći“. Zato što… nisam. I ne postoji ništa „preko noći“ u onome što sam stvorila.
Sećam se jedne radionice koju sam držala online – trajala je 12 sati. Imala sam upalu pluća. Prijateljica koja se bavi kvantnom medicinom pomogla mi je da ublažim simptome, jer odustajanje nije bilo moja opcija. Četrdeset ljudi čekalo je tu radionicu i nisam želela da ih izneverim. Izdržala sam do kraja – tek tada sam im rekla da sam bolesna.
To je ono vreme koje spolja deluje kao da se ništa ne dešava. A zapravo, unutra – borba, istrajnost, i beskrajna vera da ono što radim ima smisla.
Autorske radionice – korak koji me odveo dalje
U tom izazovnom periodu rodila se nova ideja – autorske radionice, u online formatu. To je bio moj sledeći veliki korak. One su bile drugačije, posebne. Ispunjene znanjem, iskustvom, ali i autentičnom energijom koju sam unosila u svaku od njih.
A evo i tajne njihovog uspeha – to su bili besplatni vebinari koje sam držala. Teme su bile duboke, značajne: odnosi sa roditeljima, partnerske veze, novac i blokade. Žene su dolazile da čuju, da nauče, da se podsete. Na kraju svakog vebinara, spontano su počele da kupuju radionice. Bile su svesne toga da su dobile vrednost – pravu, istinsku, bez pritiska i nametanja.
Pošto su mi bile veoma lojalne, davala sam im i popust – ne zato što je to marketinški trik, već zato što sam želela da se zahvalim. Da svakoj od njih kažem: „Vidim te. Tu si. Zajedno smo.“
Kasnije sam i snimke tih radionica prodavala – i to se pokazalo kao sjajna odluka. Jer žene su mogle da ih gledaju kad im najviše odgovara, bez žurbe, u svom ritmu. A to je, priznaćete, neprocenjivo.
Vebinari koje sada pripremam za vas
Znate da ovo nije kraj priče o mom takozvanom „uspehu preko noći“, jer uskoro vam pišem i o trenucima kada je sve bilo daleko od sjajnog. Ali pre toga – želim da vas pozovem na nove vebinare koje pripremam i koji će vam, verujem, doneti ono što vam sada treba.
Teme su pažljivo birane i duboko povezane sa stvarnim životom:
- Toksičan odnos sa majkom
- Kako da razbijete nesvesne barijere ka uspehu
- Praktičan vodič za uvođenje svake promene
Ako ste već sada sigurni da želite da prisustvujete vebinaru, pišite mi – rezervišite svoje mesto. U sledećem newsletter-u dobićete sve informacije: datum, vreme i cenu.
A do tada – volela bih da mi odgovorite:
Šta vam je bilo najzanimljivije u ovom tekstu? Jeste li se prepoznali u nekom delu? Imate li pitanje za mene sada, kad znate o meni više nego ranije?
Pišite mi – jer u vašim rečima i pitanjima često leže odgovori koje tražimo i čekamo.