Dragi moji,
Da li ste ikada osetili da vas život ne vodi tamo gde želite? Da li ste ikada imali osećaj da živite tuđi san, dok vaš sopstveni bledi u tišini? Ako jeste, onda je ova priča za vas. Počinjem seriju tekstova o svom životnom putu – svim usponima, padovima, strahovima i snovima koji su me doveli ovde gde sam sada.
Pišem za sve vas koji osećate da ste negde skrenuli s puta, ali još uvek imate snage i želje da ga pronađete. Verujte mi, sve je moguće promeniti. Možda neće biti lako, ali ako u vama tinja iskrena želja za promenom, ništa vas ne može zaustaviti.
Zato ću vam iskreno pisati o svemu. Ništa neću uvijati u šareni papir. Želim da iz ovih redova izvučete snagu za svoje borbe.
Ako sam ja mogla ja – možete i vi.
Ko sam danas?
Danas sam ona koja sam oduvek želela da budem – ostvarena i osvešćena žena koja hrabro korača kroz život. Mama sam jednog divnog dečaka, uspešna preduzetnica i life coach kroz čije su programe prošle hiljade ljudi. Sada pomažem drugima da osvoje svoje snove, baš kao što sam to i sama uradila.
Ali hajde da budemo jasni: ako mislite da sam uspeh postigla „preko noći,” moram vam reći – ta „noć” trajala je više od dvadeset godina.
Kako je sve počelo?
Rođena sam u porodici preduzetnika. Iako su mama i tata oduvek živeli razdvojeno, znam da sam od njih nasledila preduzetnički duh koji je u njima bio veoma jak i značajan je za moj životni put. Mama je vodila uspešnu multilevel kompaniju, a tata je imao sopstveni trgovački biznis. Još kao dete gledala sam kako prodaja, rad sa ljudima, i vođenje posla funkcionišu iznutra.
Videla sam i cenu tog uspeha.
Posmatrala sam mamu koja ne spava zbog posla. To je u meni probudilo duboko poštovanje za upornost i posvećenost. Iako sam mislila da nikada neću ponoviti njene obrasce, shvatila sam da nesvesno usvajamo mnogo više nego što mislimo. Njena priča me inspirisala, ali i naučila kako da pronađem sopstveni put – nešto što ću kasnije oblikovati u posao iz snova.
Odvajanje i odlazak u Italiju
Posle studija grafičkog dizajna u Beogradu, otisnula sam se u Firencu da studiram industrijski dizajn i dizajn enterijera. Bila sam ambiciozna, puna želje da uspem. I uspela sam! Diplomirala sam i dobila posao u italijanskom izdanju Vogue-a.
Milano me je zvao. Sve je bilo spremno. Povratak u Srbiju na dva meseca bio je samo pauza pre velike selidbe.
Ali, život je imao druge planove.
Mama je mislila da zna šta je najbolje za mene
Kada sam se vratila, mama je odlučila da moj san nije realan. Njeni „surovi” argumenti osujetili su moje planove. Govorila je da ću loše proći u Italiji. Zaustavila je moje baršunaste snove i ja u tom trenutku nisam imala dovoljno snage niti kapaciteta da se suprotstavim.
Moja intuicija i osećaj nisu bili dovoljni protiv njenog uverenja da zna šta je najbolje za mene.
Njeni strahovi postali su i moji.
Da li ste ikada osetili da vas briga voljenih sputava?
Često mislimo da nas štite, ali njihove sumnje i nesigurnosti mogu nas udaljiti od onoga što zaista želimo.
Ponuda koja se ne odbija
Prijatelj moje porodice ponudio mi je prostor u centru Beograda da otvorim svoj dizajn studio. Dao mi je budžet za uređenje i oslobodio me kirije na određeni period. Sve je zvučalo savršeno. Prijatelji iz Italije nisu mogli da veruju da sam dobila takvu priliku i rekli su mi da je oni ne bi odbili. Otkazala sam posao u Milanu i ostala u Beogradu.
Ali moje srce nije bilo tu. Italija me zvala.
Kutije sa stvarima iz Firence stajale su mesecima neotpakovane. Znala sam da sam fizički tu gde jesam, ali moj duh je bio tamo. Ponekad, ono što naizgled deluje kao idealna prilika zapravo nas odvlači dalje od naših snova.
Zbog toga radim i radila sam sa ogromnim brojem ljudi koji su na neki način skrenuti sa nekog svog sna i sa svoje ideje, bez obzira na to kako bi na kraju prošli u životu.
Put koji nije bio moj
Krenula sam putem koji nije bio moj. Bio je to put ispunjen strahovima i uverenjima moje majke. Ubedila sam sebe da je to ispravno, ali duboko u sebi osećala sam prazninu. Radila sam sa mamom, ali taj posao nikada nije bio u skladu s mojim željama.
Koliko puta ste i vi radili nešto samo da biste udovoljili drugima, dok ste iznutra patili?
Uverenja roditelja često deluju kao zaštita, ali nas zapravo mogu sprečiti da ostvarimo svoje snove. Čuvaju nas da ne padnemo na sopstvenom putu, a možda baš to treba da se desi da bismo ustali i nastavili da se krećemo stazom koju smo sami za sebe birali.
Tuđi snovi bili su moji padovi
Mama i ja smo udružile snage u poslu. Počela sam da dizajniram unikate za enterijere, dok je ona radila na nabavci i proizvodnji. Imale smo uspeha – ali ne i mira.
Rad sa porodicom nije bajka. Granice su se gubile. Nisam imala platu, radno vreme, ni jasno definisanu ulogu. Radila sam od jutra do ponoći, a uporno sam osećala da ne doprinosim. Ova situacija vukla me je u osećaj da nisam dovoljno vredna i ništa nisam uradila.
Ni jedan poslovni uspeh nije mogao da zameni osećaj praznine koji sam nosila.
Početak unutrašnjeg putovanja
Odluku da se posvetim ličnom razvoju donela sam 2007. godine i to je bio početak mog unutrašnjeg putovanja. Sistemske porodične konstelacije pokazale su mi koliko su moji odnosi i uverenja oblikovali moj život. Od tog momenta ja krećem na jedan paralelni unutrašnji put koji se godinama neće videti, ali ću znati da je tu. Iako je spolja izgledalo da se ništa ne dešava, u meni su počele da se pojavljuju unutrašnje promene.
Žena koja tada započinje ovo putovanje i žena koja vam sada piše nisu iste.
Nastavak priče…
Ovo je tek početak. U sledećim delovima otkriću vam kako sam se oslobađala ograničenja, pronalazila svoj pravi put i gradila život kakav sam oduvek želela.
Zapitajte se: Da li živite život koji ste sami odabrali? Ili je vreme za promenu?
Pišite mi – želim da čujem vašu priču!
P.S. Ne zaboravite da su moji programi koje sam „stvorila preko noći” dostupni su samo do 31. januara po ceni sniženoj 50%. Posle toga ih više neće biti.
Ako želite uspeh i život kakav zaslužujete, pravo je vreme da preduzmete prvi korak.