„Živeo sam dugo i imao sam mnogo nevolja, od kojih se većina nije ni dogodila.”
Mark Tven
Strah vlada celim našim društvom. Bojimo se neželjene trudnoće, silovanja, neplodnosti, neuspeha; da ćemo umreti a nećemo ostaviti traga, da nećemo pronaći svrhu, da sanjamo velike snove, a ipak smo užasnuti kad smo obični. Bojimo se smrti i još više života.
Kod većine ljudi u prvom planu se nalazi neko negativno osećanje, veliko uzbuđenje koje blokira pristup znanju i pronalaženju rešenja za prevazilaženje straha.
Lek za strah je posao koji moramo da obavimo iznutra
U evolutivnom smislu, svrha straha je preživljavanje i samozaštita individue, kao i zaštita njenih vrednosti. Strahovi nam pomažu da ne ugrozimo naš život, ali situacije kada je život istinski ugrožen nisu tako česte.
Iracionalni strahovi su oni čije poreklo, stvarnu prirodu i značenje ne razumemo. Izvor ovih strahova leži u psihi osobe, što znači da je i njihovo rešenje unutar osobe, a ne u spoljašnjem svetu.
Racionalni strahovi su grupa osećanja koju osoba ima kada proceni da je ugrožena ona ili neka njena vrednost, a da se ne može adekvatno suprotstaviti objektu ili situaciji koja je ugrožava.
Za razliku od potiskivanja i negiranja, suočavanje sa strahom podrazumeva njegovo prihvatanje, odustajanje od izbegavanja i osvešćivanje onoga čega se bojimo.
Šta ako je strah tu da vam pomogne?
Većina nas ulaže mnogo energije da ceo život organizuje tako da izbegne ono čega se najviše plaši. Ali strah može biti Glasnik koji nam otvara oči, ukazujući na sve što treba da izlečimo u svom životu.
Često postoje dva glavna razloga koja određuju izvor nestvarnog (lažnog) straha.
Prvi je doživljaj koji izaziva stvarnu traumu, kao što su saobraćajna nesreća ili nezgodan pad sa krova. U tom slučaju strah od vožnje ili visine može trajati mnogo duže nego što je to razumno, može trajati i čitavog života.
Međutim, često jedno stvarno iskustvo neka osoba proširuje na čitavu kategoriju iskustava koja nisu povezana sa izvornim strahom. Ako je neko pao sa krova, može izbegavati visoke balkone, iako te dve stvari nisu povezane. Isto važi i za osobu koja je imala loše iskustvo sa majkom i koja to uopštava na sve odnose.
Uopštavanja straha nastaju zato što osoba nije reagovala, niti je razrešila izvorna osećanja.
Prirodu straha određuje simbolička vrednost sadašnjeg straha
Ako vam je račun pun i imate krov nad glavom, a i dalje osećate strah da ćete ostati bez prebijene pare, to verovatno ukazuje na obrasce o nemaštini koji ste stekli u ranom detinjstvu. Ako se bojite da otvorite svoje srce za ljubav da vas neko ne bi povredio, strah vam možda poručuje da je vašim ranama, koje nisu zacelile posle nekog raskida, potrebna pažnja.
Strah nosi dragocenu poruku i ako ste voljni da ga oslušnete, a ne da od njega bežite, on vam može pomoći da prilično brzo iscelite delove sebe koji od vas traže pažnju.
Preispitajte i osvetlite svoj lažni strah
Kada je vaš život u neposrednoj opasnosti, strah ima za cilj da vas podstakne na akciju. Ali kad je ono čega se plašite samo u vašoj mašti, tada treba da izvučete poruku koju taj lažni strah pokušava da vam saopšti.
Čovek nekada misli da ga lažni strah čuva i da je finansijska sigurnost obezbeđena, ako brine o finansijskoj situaciji. Možda misli da će zbog straha od kidnapovanja više voditi računa o detetu. Ali da li stvarno lažni strah pomaže da se ponašamo smotrenije? Iako lažni strah može biti koristan, jer rasvetljava ono što je potrebno izlečiti u vašem životu, on nije taj koji motiviše na odgovorno donošenje odluka.
Strah je ponekad put do hrabrosti
Da biste spoznali hrabrost, morate prvo spoznati strah. Mora se spoznati dualnost.
Hrabrost nije neustrašivost. Hrabrost je kada dozvolite da vas strah transformiše tako da ste u stanju da uspostavite ispravan odnos sa neizvesnošću i pomirite se sa nestalnošću života.
To zahteva potpunu promenu svesti. Ubedili su vas da vam je potrebna sigurnost, bezbednost, izvesnost, plata na računu. Ali koja je cena sistemske izdaje svoje istine koju plaćate iz dana u dan?
Svaki strah ima svoj cilj/nameru
Cilj straha može da bude blagoslov, jer ukazuje na one vaše nedostatke kojima treba da se pozabavite. Kroz lični razvoj i suočavanje sa strahovima sagledaćete sve ono šta treba da izlečite u svom životu. Ako se usudite da to učinite – hrabrost će cvetati.
Strahove ne možemo pobediti, možemo ih samo prevazići
Pobediti strah značilo bi izvojevati pobedu nad sobom, odnosno poraziti sebe. To je paradoksalno i stoga je nemoguće. Strah je deo nas, deo onoga ko se plaši.
Onaj ko misli da strahove može pobediti, zapravo ne priznaje strah, nastoji da ga potisne, suzbije ili eliminiše na sve moguće načine.
Problem je u tome što se strah ne može potisnuti u potpunosti. Obično se dešava suprotno – što ga više potiskujete, on vam se više vraća u nekom obliku.
Sa strahom se možemo suočiti i naučiti da ga kontrolišemo.
Upitajte se šta bi stvarno moglo da se dogodi ako biste se opustili i sa više poverenja prepustili toku života?
Strah je odsustvo vere
Onda kada odlučite da verujete i makar mali deo kontrole prebacite na to čemu ste poklonili veru, počećete da prikupljate dokaze. Kroz lični i profesionalni razvoj pokazaćete svom kognitivnom umu da je bezbedno zakoračiti u nepoznato.
Kada dobije dokaze, Um se opušta i strah počinje da jenjava. Tokom ovog procesa moraćete da se suočite i preispitate sve ono što ste mislili da je tačno. Time ćete isterati na svetlost svoje aveti.
Da biste došli do istine, možda ćete morati da priznate da ste nesrećni u nekoj vezi, da prodajete svoju dušu za platu, možda ćete da preispitate granice između sebe i nekog nasilnika u porodici, možda ćete morati da kažete NE.
Nova iskustva uvek će biti pomalo strašna. Tako i treba da bude. Tako to ide. Ali svaki put kada se suočite sa strahom i uprkos njemu radite šta ste naumili, ugradićete više samopouzdanja u svoje sposobnosti.
Ono čega se najviše plašite pruža vam najveću slobodu i razvoj.
Šta bi bila vaša istina – da se ne plašite?