Šta radite kada se nađete u epicentru priče koju niste ispričali? Kada vas optuže za rečenice koje nisu vaše, a istina ostane prećutana? Ovo je moja priča o jednoj medijskoj oluji, o tišini koju sam odabrala i lekcijama koje su ostale za mene.
Dragi moji,
Verujem da ste iz svih mojih dosadašnjih tekstova već naslutili jednu stvar, a to je da kod mene nema prečica, ulepšavanja i šarenog celofana. Moj cilj je da vam pokažem kako izgleda realan preduzetnički put: onaj koji nije linearan, nije uvek inspirativan i često traži više hrabrosti nego što neko misli da ima.
Nadam se da i vi pažljivo i mudro birate svoj put.
Ako želite da čujete savet iz mog iskustva, reći ću vam da prvo slušate sebe, a zatim tražite podršku iskusnih i stručnih ljudi. Pisaću vam o tome koliko su meni mentori bili važni i zbog čega sam ih uvek imala uz sebe. Verujte mi, koliko god da znate i mislite da možete, uvek vam je potrebna podrška i još jedan glas koji će vaš preduzetnički put sagledati iz druge perspektive.
Ali, ova tema zaslužuje poseban tekst. Sada bih se vratila na nastavak priče o razvoju mog posla, jer ćete sigurno izvući neke pouke.
Znate da se u svemu što radim vodim idejom da ono što pružam bude najvišeg kvaliteta. I to nije samo poslovni standard. To je moj lični princip.
Zato danas neću pisati o uspesima. Pisaću o ceni koju ponekad platimo kada sledimo svoje vrednosti.
Kada oluja naiđe, ne pomaže da je ignorišemo, ali možemo da naučimo kako da ne upadnemo u nju
Krajem 2022. godine, dok je moj program Reset beležio sve veći broj upisa, a moj tim razvijao planove za sledeću fazu rasta, doživela sam ono što nikada nisam planirala niti priželjkivala: medijski linč.
Moje reči iz jednog videa izvučene su iz konteksta, pogrešno interpretirane i predstavljene kao udar na sve one koji se bave psihoterapijom i mentalnim zdravljem. Odjednom sam postala meta. Ljudi koji me nikada nisu čuli ni upoznali, počeli su da donose zaključke. Televizije su vrtele isečke. Naslovi su me nazivali „dizajnerkom koja naplaćuje program 800 evra“.
U tom trenutku sam bila sa Lavom u Pragu, slavili smo njegov rođendan na brodu. A onda je zazvonio telefon. Mama me je pozvala i rekla da sam upravo bila na televiziji i da je neko pustio deo mog govora, ali ne ceo. Samo jedan isečak, a to je bio onaj koji je mogao pogrešno da se protumači.
I tu dolazimo do suštine.
Nisu me napadali jer nisam u pravu, već zato što sam donela nešto novo
Dve grupe ljudi osetile su se prozvano.
Jedni su bili psiholozi, drugi su bili ljudi koji se bore sa depresijom. Oba ugla su razumljiva kada se nešto pogrešno prikaže. Ali ovde nije bilo ni volje ni želje da se čuje kontekst.
Oni koji prate moj rad znaju: ja ne negiram značaj terapije. Znam gde je njeno mesto i gde je mesto coaching-a. Ne izjednačavam ih. Ne mešam ih. Ne pokušavam da budem nešto što nisam.
Ali kada ljudi ne znaju razliku, kada su naučeni da reaguju impulsivno, onda osete pretnju i nastaje buka. Meni je bilo jasno da se buka ne diže zato što sam rekla nešto pogrešno, već zato što sam pokrenula nešto novo.
Šta sam uradila
Ništa. Nisam odgovarala. Nisam objašnjavala, niti sam se pravdala.
Zato što sam znala da onaj ko prati moj rad, zna istinu. A onaj ko je samo pročitao naslov, ionako nije moj čovek.
Osetila sam kao da sam zaronila pod vodu dok iznad mene tutnji oluja. Čekala sam da prođe. I prošla je.
Ne možete ljudima objasniti ono za šta još nisu spremni
U toj bazičnoj rečenici se krije najvažnija lekcija ovog iskustva. Nisam bila ljuta. Bila sam mirna. Možda po prvi put do kraja mirna u haosu.
Zato što sam znala da ne mogu pričati o novim idejama onima koji još nisu spremni da ih prihvate.
U naslovima sam bila „dizajnerka koja naplaćuje program 800 evra.“
U stvarnosti sam neko ko je:
- tri puta menjao karijeru,
- paralelno godinama ulagao u lični razvoj,
- i sada ima kapacitet da podrži druge koji žele da promene svoj život.
I ako je cena toga medijski linč — prihvatam je.
U sledećem tekstu pisaću vam o svojim iskustvima sa mentorima i terapeutima:
- kada sam znala da mi je potrebna stručna podrška,
- i kako sam učila da prepoznam – kome se u kom trenutku obraćam.
Za one koji znaju da žele više
Zato danas, kada je oluja prošla i kada stojim još čvršće na svom mestu, mogu da vam kažem:
Ako i vi osećate da je vreme da krenete dalje, ne čekajte da vam svi aplaudiraju. Naprotiv, često ćete najviše rasti u trenucima kada vas ne razumeju.
Moji novi Premium Masterclass Programi sada su dostupni. Želim da ih približim svima koji su spremni da se menjaju uprkos buci i tuđem nerazumevanju.
Izaberite jedan ili sva tri, procenite šta će vama najviše koristiti.
I ne zaboravite: Snaga ne znači biti neustrašiv.
Snaga znači znati kada ti je potrebna pomoć i imati hrabrosti da je potražiš.