Tema klijentkinje:
Odnos sa dva sina koji stalno traže pažnju i razboljevaju se (uzrasta 2 godine i 5 i po godina)
Odmah po otvaranju procesa se videlo da ona sinove “ne vidi”, pogled je bio ka podu i došli smo do saznanja da je postojala nerođena beba. Klijentkinja je bila apsolutno zaleđena i nije videla dečake. Majke često kada izgube bebe, ne vide svoju decu od velikog bola jer ostane zamrznuta na mestu gubitka. Suština je bila da se to nerođeno dete “pogleda” na pravi način i da mu se da mesto u porodičnom sistem. Radili smo sa delom (fragmentom) mame koji je “umro” zajedno sa nerođenom bebom – uvek se jedan deo nas u traumi gubitka, posebno gubitka deteta, rascepi i ostane tamo zaleđen u tom vremenu i prostoru – to je onaj deo koji oseća emocije. Taj deo je ovde falio.
Prvo smo ostvarili kontakt nerođenog deteta sa tim delom majke, a zatim i sa drugim delom mame, jer je to sve ona. S obzirom da se gubitak tog deteta desio nakon rođenja prvog sina, prvi sin je osećao veliki bes, jer je imao osećaj da je izgubio mamu. Prvi sin je generisao bes, a drugi je preuzimao tugu od mame.
Ključno je bilo da se nerođeno dete “pogleda”, da mu se da mesto kojem pripada tj. da se integriše.
Pravo na pripadnost se stiče začećem, tako da i nerođeno dete mora da ima svoje mesto energetski.
Glavna dinamika je bila da rođena deca staju na mesto nerođenog deta. To se dešava najčešće iz dva razloga: iz lojalnosti – “ti nisi imala prava na život, evo ni mi nemamo pravo na život, ljubav, zdravlje itd.”), drugi razlog je da staju na njeno mesto da bi ih mama videla – moraju da budu bolesni, jer ih mama jedino tada vidi.
Ključna mesta: videti i integrisati nerođeno dete, integrisati deo majke (deo koji oseća) koji je ona tada izgubila – bitno je za nju i kao ženu i kao majku, dvojici sinova vratiti njihovo mesto da ne moraju više stajati energetski na mestu nerođenog deteta i “živeti njegov život”.
Svaki sistem nastoji da održi ravnotežu. Međutim, kada neki delovi ne funkcionišu, drugi delovi nastoje da preuzmu njegovu funkciju, kako bi zaokružili funcionalnost sistema. Tako je i u porodici, deca su najosetljiviji i najprijemčiviji članovi.
U većini porodica još uvek je prisutno mnogo nezdravih obrazaca i teret nametnute krivice. Kada osete da je porodična ravnoteža poremećena deca, svesno ili nesvesno preuzimaju stvar u svoje ruke.
Jedna od primarnih zakonitosti porodičnog sistema je da svi članovi imaju jednako pravo pripadanja i da nitko ko pripada određenom sistemu ne sme biti isključen. Pod isključenjem se podrazumeva isključivanje iz polja svesti, zaborav. Ukoliko se to ipak desi, cela porodica, a naročito njeni mlađi članovi snosiće posledice.
Braća i sestre (rođena deca) takođe pate zbog gubitka i dodatno preuzimaju roditeljsku tugu i osećanja. Rođena deca takođe imaju tendenciju, iz velike lojalnosti, da stanu na “mesto” nerođenog brata ili sestre. I onda kasnije da iz osećaja griže savesti i krivice ne daju sebi dozvole za uspeh, sreću, zdravlje, prosperitet.
Veza sa detetom se formira još u materici, i čak i ako se roditelji odluče za abortus to uvek prati osećanje tuge, gubitka, blokiranosti i krivice.
Kada se desi spontani pobačaj ili abortus to je smrtni slučaj za roditelje.
Često se desi da roditelji nemaju ovaj doživljaj, jer je dete apstraktno jer se nije rodilo. Psihološki je lošije jer majka ostaje većim delom nesvesna. I taj deo koji je apstraktan ostaje težak za procesuiranje.
Potiskivanje bolnog osećanja veze sa detetom obično dovodi do blokiranja toka ljubavi i saosećanja među roditeljima i prema drugoj rođenoj deci.
Majka skoro uvek ostaje “anestezirana”, i to zbog 2 traume.
1. Traume – trauma na nivou tela, svaka hirurgija je nasilje
2. Trauma gubitka
Uticaj traume gubitka deteta na partnerstvo
Kod žena gubitak deteta često rezultira blokiranjem seksualnosti, jer je seksualnost direktno povezana sa začećem.
Dok se kod muškaraca često manifestuje izvanbračnim vezama, što dovodi do dodatnih problema u partnerskom odnosu.
Abortus takođe ima veliki uticaj na partnerstvo. Jer je i to na neki način smrt ljubavi, odnosno kad žena abortira dete ona zapravo energetski “abortira” muškarca.
Put ka intergaciji
Majka može svom nerođenom detetu dati mesto koje mu energetski pripada tako što će nameniti neki simbol ili figuricu tom detetu, i povezati se sa njim, i staviti na neko posebno mesto u svom domu. Na taj način majci će biti lakše da spusti to energetsko mesto koje pripada detetu u materiju.
Put ka isceljenju
Put ka isceljenju je takođe da majka sebi da prostor da tuguje, koliko god je potrebno. Na taj način će krenuti i njeno isceljenje.