Mehanizmi odbrane su nesvesne i automatske reakcije kojima ljudi pokušavaju da izbegnu sukobe ili neprijatna osećanja. Kada imaju utisak da im preti stresna ili nepoželjna situacija, obično koriste određene načine ponašanja kako bi sebe zaštitili na neki način.
Odbrambeni mehanizmi kategorisani su na primitivne, manje primitivne (zrelije) i zrele.
U ovom tekstu biće reči o primitivnim odbrambenim mehanizmima koji se javljaju najranije i veoma često ih koriste deca. Oslanjaju se na namerno pogrešno predstavljanje ili ignorisanje stvarnosti, kako bi osoba koja ih ispoljava lakše funkcionisala.
Pored toga što primitivne mehanizme odbrane najčešće koriste deca, primetićete ih i kod zrelih osoba koje nisu savladale bolje načine da se nose sa stresom ili traumatskim događajima u životu.
Primitivni odbrambeni mehanizmi mogu da ometaju nečiju percepciju stvarnosti i da stvore veliki rizik od neprijatnih događaja u budućnosti.
Postoji veliki broj primitivnih mehanizama odbrane. Mi ćemo u ovom tekstu pomenuti one koji su najčešći, njihove uzroke i posledice koje mogu da izazovu.
Poricanje
Često ljudi odbijaju da prihvate stvarnost ili činjenice, ponašajući se kao da bolni događaj, misli ili osećanja ne postoje. Poricanje se smatra jednim od najprimitivnijih odbrambenih mehanizama, jer se pojavljuje u ranom detinjstvu, a prenosi na zrelo doba. Na primer, zapostavljanje loših odnosa i problema u porodici može da dovede do ozbiljnih nesuglasica u budućnosti koje je možda i nemoguće popraviti. Kada osoba negira problem i uvek traži opravdanja, odnosno dokaze da on ne postoji, u stvari koristi poricanje kojim se brani od suočavanja sa realnim stanjem stvari.
Cepanje (Splitting)
Kada osoba stvari posmatra crno-belo pa je nešto ili idealno ili najgore; čisto ili prljavo; tačno ili netačno. Nema sredine i drugačijeg mišljenja – sve postoji ili ne postoji. Ljudi koji ispoljavaju odbrambeni mehanizam cepanja vrlo su kategorični i imaju apsolutističko mišljenje. Ignorišu i ne priznaju svaki suprotan dokaz od onoga koji su usvojili, često i bez osnovanih razloga.
Cepanje izaziva ekstremne emocije, blokira misli o novim isustvima i može da stvori negativnu ostrašćenost, ukoliko osoba ne odluči da promeni ovaj mehanizam odbrane.
Regresija
Neke osobe se vraćaju u raniju fazu razvoja kada su suočene sa neprihvatljivim mislima i impulsima. Na primer, kada neko ne želi da ustane iz kreveta zbog toga što zna da ga u realnosti očekuju problemi kakve je nekada imao. Starija deca ili adolescenti nekada mokre u krevet, jer u sadašnjem vremenu doživljavaju velike izazove. Regresijom, odnosno vraćanjem u raniju fazu razvoja, otkrivaju da nisu dovoljno spremni ili nemaj potpunu podršku za susret sa realnom situacijom.
Ispoljavanje ekstremnog ponašanja
Ovaj odbrambeni mehanizam poznatiji je kao „Acting out”. Kada neko ne može drugačije da izrazi osećanja kojima je preplavljen, često ispoljava agresivno ponašanje tako što baca stvari, viče, šutira sve oko sebe, lupa vratima.
Nekada je samopovređivanje oblik ispoljavanja „Acting out” mehanizma odbrane. Osoba ispoljava fizičkim bolom ono što emotivno i psihički ne može da podnese.
Disocijacija
Ponekad osoba delimično ili potpuno modifikuje svoj identitet, odnosno stvori nove predstave o sebi, kako bi nastavila život, ali na potpuno drugačiji način. Ovo se dešava zato što bi suočavanje sa stvarnom situacijom za takvu osobu bilo toliko preplavljujuće da bi onemogućilo normalno funkcionisanje.
Ljudi koji ispoljavaju disocijaciju kao mehanizam odbrane mogu da se neko vreme „isključe” iz stvarnog sveta i da žive u drugačijoj stvarnosti koja nije pretrpana nepodnošljivim mislima, osećanjima i događajima.
Projekcija
Projekcija je pridavanje sopstvenih neželjenih misli i osećanja osobi koja ih u stvari nema. Najčešće se koristi kada neko ne prihvata svoje misli i ne može ili ne sme da ih iskaže. Smeta joj sama pomisao da ona razmišlja na taj način pa sve što oseća i misli pripisuje drugom. Na primer, neko može da bude ljut na sebe što se ponaša ili razmišlja na određeni način, ali umesto da se suoči sa sobom, on optužuje drugu osobu da se ona ponaša tako.
Podeljeno mišljenje
Ovaj odbrambeni mehanizam je jedan oblik disocijacije, kada se osoba ponaša kao da ima odvojene sisteme vrednosti. Na primer, neko je u jednoj oblasti života pošten, a u drugoj svesno vara i laže. Održava sisteme vrednosti u neskladu i nesvesno se brani od nečega sa čime nema snage da se suoči.
Reakciona formacija
Ovaj odbrambeni mehanizam ispoljava se tako što osoba pretvara neželjene misli i osećanja u njihove suprotnosti. Na primer, kada je neko ljut na nekoga ko mu je nadređeni ili je stariji pa je nekulturno da izražava ljutnju, on obično ova osećanja pretvara u preteranu ljubaznost.
Odbijanje pomoći
Neki ljudi se često žale i traže pomoć, ali je i uporno odbijaju kada im je neko ponudi. Na taj način prikrivaju neprijateljska osećanja prema određenoj osobi ili svoju neadekvatnost koju ne mogu otvoreno da izraze.
Pasivna agresija
Osobe koje ispoljavaju ovaj odbrambeni mehanizam ponašaju se pasivno i ne izražavaju agresiju direktno. Svesno zapostavljaju neki zadatak kako bi stvorile problem osobi na koju su ljute.
Konverzija
Kada se neko razboli pre izazovnog zadatka za koji se priprema ili za koji nije spreman, u stvari ispoljava konverziju kao mehanizam odbrane.
Fantazija
Od teške realnosti ljudi često beže u fantaziju. Na primer, mogu da maštaju da dobiju novac na lutriji i na taj način zaboravljaju probleme iz realnog života.
Zamena
Ovaj odbrambeni mehanizam ispoljava se tako što osoba radi nešto drugo, umesto da radi ono što je u tom trenutku potrebno.
Ukoliko ste tokom čitanja teksta kod sebe prepoznali neki primitivni odbrambeni mehanizam, uradili ste veoma važnu stvar. To je prvi korak ka promeni. Sada je vreme da krenete dalje i da nepoželjne obrasce ponašanja zamenite onima koji će vam unaprediti život.
Uskoro otvaramo upis za RESET – program ličnog razvoja nakon koga vaš život neće biti isti – postaćete ono što zaista želite i zaslužujete da budete.