Da li ste nekada svesno bežali od problema koje imate i zanemarivali ih, samo zbog toga što znate da su teško rešivi? Možda ste stali na korak do ostvarenja nekog cilja, jer vas je plašio uspeh i sve ono što ćete postati kada taj cilj postignete? Ili ste reagovali burno i neočekivano u situacijama koje vam nisu prijale? Imate li osećaj da ste zbog zanemarivanja ili izbegavanja izazova i problema propustili nešto važno i napravili grešku? Mislili ste da štitite sebe od neprilika, a u stvari ste upadali u još veće?
Ne brinite, niste jedini i niste radili nešto čudno. Upotrebljavali ste svoje odbrambene mehanizme kako biste se udaljili od neprijatnih misli, osećanja i ponašanja.
Mehanizmi odbrane su obrasci ponašanja, odnosno načini koje ljudi koriste kako bi naizgled lakše i brže prevazišli teške situacije u životu.
Za većinu ljudi odbrambeni mehanizmi predstavljaju nesvesno ponašanje, a način njihove
„upotrebe” zavisi od prirode problema i posledica koje izazivaju.
Poznati psihoanalitičar Sigmund Frojd prvi je izložio ideju o odbrambenim mehanizmima i naveo da ih ljudi koriste u neprijatnim i teškim situacijama.
Danas, identifikovanje i prepoznavanje odbrambenih mehanizama i njihovih uzroka ili pokretača, može vam pomoći da bolje razumete sebe i da mudrije pristupate problemima.
Vrste odbrambenih mehanizama
Psiholozi kategorizuju odbrambene mehanizme na osnovu toga kada i kako se javljaju, tako da se mogu razlikovati primitivni, manje primitivni (zreliji) i zreli mehanizmi odbrane.
Primitivni mehanizmi odbrane su prvi koji se razvijaju, ljudi ih najčešće koriste, a posebno su zastupljeni među decom. To su, na primer: poricanje, regresija, projekcija, disocijacija, ekstremno ponašanje i drugi odbrambeni mehanizmi.
Manje primitivni, odnosno zreliji mehanizmi odbrane su korak napred u odnosu na primitivne. Međutim, i dalje nisu poželjan i konstruktivan način suočavanja sa stresom, neprijatnim situacijama i ponašanjima. Koriste ih mnogi ljudi u odraslom dobu, a podrazumevaju na primer: potiskivanje, pomeranje, intelektualizaciju, racionalizaciju, poništavanje itd.
Zreli mehanizmi odbrane zahtevaju trud i svakodnevnu vežbu, ali su u isto vreme i najkorisniji i nanose najmanju štetu osobi koja ih primenjuje i njenom okruženju. Ovakvi odbrambeni mehanizmi podrazumevaju prihvatanje stvarnosti, čak i ako vam se ona ne dopada i osvešćivanje neprijatnih misli i emocija, iako nisu najprijatnije.
Početkom dvadesetog veka, Ana Frojd, ćerka Sigmunda Frojda, istakla je deset najčešćih odbrambenih mehanizama koje ljudi koriste. Iz godine u godinu, psihoanalitičari proširuju ovaj broj i zato ćemo se u narednim tekstovima detaljnije baviti najčešćim mehanizmima odbrane, njihovim uzrocima i posledicama. Ukoliko ste spremni da se posvetite ličnom razvoju i stvaranju bolje verzije sebe, neophodno je da se upoznate sa najčešćim mehanizmima odbrane i da se sa njima suočite.
Zašto ljudi koriste odbrambene mehanizme
Mnogi odbrambeni mehanizmi dolaze nesvesno, kao pokušaji da ljudi zaštite svoj ego i da izbegnu neprijatna osećanja, misli i reakcije. Mogu biti blagi ili ekstremno izraženi, što zahteva poseban pristup i stručnu terapiju.
Na primer, osobe koje su doživele zlostavljanje, tragediju ili jake stresne situacije često koriste odbrambene mehanizme kako bi se nosile sa svakodnevicom i kako bi je lakše podnele. Kontinuirani rad sa terapeutom može im pomoći da shvate kako i kada se odbrambeni mehanizmi pojavljuju i na koji način oštećuju njihov život. Terapija im pomaže da bolje shvate svoje mehanizme odbrane i samim tim prošire izbor reakcija u stresnim situacijama.
Iako kratkoročno korišćenje odbrambenih mehanizama može učiniti da se osećate bolje, trebalo bi da ih izbegavate, kako ne biste stvorili dugotrajne negativne posledice. Bilo bi najbolje da se u teškim situacijama ne oslanjate na odbrambene mehanizme, jer vas to može odvojiti od realnosti i naneti veću štetu. Ako otkrijete da se rutinski vraćate na određene mehanizme odbrane i upotrebljavate ih da biste brže i lakše savladali neku neprijatnost, ne zanemarujte takve situacije.
Prvo što treba da uradite je da identifikujete problem koji imate, a zatim da donesete odluku da ga rešite. Za početak, pažljivo pratite naredne tekstove na blogu u kojima ćete saznati sve što vas zanima o najzastupljenijim mehanizmima odbrane i njihovim posledicama.
U međuvremenu, pogledajte sve detalje o RESET programu za koji uskoro otvaramo upis. Prilika da unapredite svoj život i kreirate stvarnost kakvu želite ukazaće vam se ove jeseni i ne treba da je propustite. Zaslužujete da ostvarite svoje potencijale i postignete životne ciljeve, uprkos svim preprekama i izazovima koji svakako nisu jači od vas.