Život savremenog čoveka podrazumeva mnogo obaveza, odgovornosti i stresa. Bez obzira na to da li se radi o ličnom ili poslovnom životu, opterećenje koje stvara tempo novog doba može biti veliko i nije retkost da ljude često obuzimaju burne emocije, strah, osećaj tekskobe, ljutnja ili bes.
Ukoliko i ti nekada osećaš da te preplavljuju negativne misli i napetost koju ne možeš da kontrolišeš, vreme je da se ozbiljno posvetiš ovom problemu. Gomilanje stresa i nerazrešenih strahova može zaista ugroziti tvoju budućnost i zdravlje na svakom nivou.
Međutim, pre nego što počneš sa konkretnim aktivnostima za rešavanje stresa, trebalo bi da ustanoviš kako je on nastao. Često njegov uzrok ne leži u načinu sadašnjeg života i obavezama koje imaš, već u nerazrešenoj traumi koja je nastala u daljoj ili bližoj prošlosti.
U nastavku ovog teksta imaćeš priliku da shvatiš odakle potiče stres koji te pritiska i da li ga je izazvalo neko traumatično iskustvo. Uprkos tome što ti se nekada čini da uspešno prevazilaziš stresne situacije, one mogu ozbiljno da ugroze tvoj život i zdravlje. Obrati pažnju na njih i posveti se pravoj brizi o sebi.
Kako prepoznati traumatična iskustva
Postoje iskustva iz prošlosti koja jačinom izazvanih emocija preplavljuju i parališu svaku čovekovu sposobnost da prihvati i nastavi sopstveni život onako kako želi. Traumatična iskustva sa sobom donose konstantan stres, napetost i negativne misli. Izazivaju osećaj tuge, beznađa, straha, stvaraju nesanicu i probleme u odnosima sa drugima. Samim tim, najčešće posledice traumatičnih iskustava su problemi u porodici, na poslu i u svakodnevnom funkcionisanju.
Međutim, navedene simptome traumatičnih iskustava treba razlikovati od simptoma situacionog stresa koji često izaziva slična negativna osećanja. Razlika je u tome što ova vrsta stresa ne utiče na samopouzdanje, samoostvarenje i kvalitet života na duge staze i u velikoj meri.
U ovom slučaju od velike pomoći su odmor, vežbanje, zdrava ishrana, meditacija ili podrška mentora. Na primer, umor zbog posla, previše zadataka i odgovornosti, kao i preopterećenost porodičnim obavezama moguće je ublažiti i rešiti. Rasterećenost će doneti osećaj opuštenosti i slobode pa će samim tim i stres biti manji ili eliminisan.
S druge strane, problemi koje izazivaju traumatična iskustva traju mnogo duže i obuzimaju dublje nivoe svesti i emocija. Neželjene misli, izbegavanje određenih životnih situacija ili emocija, nagle promene raspoloženja, uznemirenost ili preterane reakcije neki su od karakterističnih simptoma posttraumatskog stresa.
Zbog toga je tokom stresnih životnih perioda veoma važno podjednaku pažnju posvetiti kako simptomima, tako i uzrocima stresa i napetosti.
Šta može biti uzrok problema sa intimnošću, poverenjem i kontrolom
Ljudi koji doživljavaju posttraumatski stres često imaju probleme u intimnim odnosima, nemaju poverenja u druge, gube kontrolu nad sopstvenim osećanjima i mislima i osećaju se nesigurno. Ovi simptomi su izraženiji tokom velikih promena na ličnom ili globalnom nivou.
Na primer, tokom pandemije su mnogi gubili osećaj kontrole nad sobom, upadali u konfliktne sa partnerima, brinuli zbog finansija i borili se sa negativnim mislima. Neizvesna i nepoznata životna situacija stvara napetost i stres čiji uzrok može biti nerazrešena trauma ili trenutni pritisak i osećaj nemoći.
Ukoliko si tokom napornih pandemijskih dana uspevala da negativne misli ublažiš aktivnostima koje su te opuštale, verovatno se radilo o situacionom stresu. Normalno je da si bila zabrinuta i razdražljiva, ali si na određenom nivou držala osećaj kontrole u svom životu.
Međutim, ako je tvoja uznemirenost bila dublja i intenzivnija tokom pandemijskih dana izolovanosti i neizvesnosti, trebalo bi da ispitaš njene korene.
Da li postoje iskustva iz tvoje prošlosti koja tokom svake životne promene negativno utiču na odnose sa partnerom, osećaj kontrole nad sobom i na nedostatak samopoštovanja i sigurnosti? Ako je tako, uzrok tvog stresa verovatno je nastao pre proglašenja pandemije i treba ga tražiti u događajima iz prošlosti. Razmisli šta zaista izaziva tvoju uznemirenost i počni da je rešavaš iz pravog ugla.
Uticaj nerazrešene traume i stresa na zdravlje
Nerazrešena trauma iz prošlosti može imati ogromne negativne posledice na zdravlje.
Ukoliko si pod stresom, tvoje telo stimuliše nadbubrežne žlezde da luče kortizol i adrenalin, a to su hormoni koji te pripremaju za odbranu u opasnosti. Samim tim, razumljivo je što se javljaju u trenucima pojačane brige. Međutim, iako igraju važnu ulogu za slučaj opasnosti, cirkulisanje ovih hormona kroz krvotok tokom dužeg vremenskog perioda može biti veoma štetno po zdravlje.
Produženi stres umanjuje sposobnost organizma da radi punim kapacitetom. Ovo stanje dovodi do simptoma fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i do sagorevanja na ličnom i poslovnom planu. Javlja se nezainteresovanost, nepromišljenost, napetost i problemi sa koncentracijom. Neko ko je imao traumatično iskustvo i nije ga razrešio, vremenom će početi da oseća značajne zdravstvene tegobe na psihčkom i fizičkom nivou.
Šta možeš da učiniš za svoje dobro
Vreme u kome živimo zaista je puno neizvesnosti. Koliko god se trudiš da neke stvari držiš pod kontrolom, iza svakog ugla može da te čeka ogromna promena, na ličnom ili globalnom nivou. Jedino što možeš da učiniš je da naučiš da se nosiš sa životnim izazovima. Kada kontinuirano radiš na sebi i ličnom razvoju, značeš kako da se suočiš sa stresom, problemima i teškim situacijama.
Veoma je važno da tokom mirnih životnih perioda razrešiš neke traume iz prošlosti, ukoliko ih ima i da izbegneš stanja koja te parališu i blokiraju onda kada treba da budeš najjača i najpribranija.
Ako si spremna da postaneš osoba koja želiš da budeš, bez obzira na promene i okolnosti, ovaj jun može biti mesec tvoje promene.
Upis za RESET online program ličnog razvoja je otvoren, a ti možeš već sada da se informišeš i pripremiš sebe za transformaciju koja će ti doneti život kakav zaslužuješ.