Većina odraslih ljudi doživela je bar jedan traumatičan događaj u detinjstvu. Međutim, mnogi nisu svesni činjenice da traume doživljene u detinjstvu nastavljaju da deluju i u zrelom dobu.
Kada se govori o traumi, ne misli se samo na konkretan događaj koji se završio, već i na posledice koje je izazvao, odnosno na to kako je uticao na osobu. Isti ili slični incidenti mogu različito uticati na osobe, u zavisnosti od njihove prirode i temperamenta.
Trauma se ne odnosi samo na fizičko zlostavljanje ili zanemarivanje. Ona može biti emocionalno i psihičko zlostavljanje ili prisustvovanje i svedočenje događajima koje dete teško podnosi i ne može da shvati.
Kada zrela osoba počne da radi na sebi i da rešava zanemarene odnose i osećanja, često je iznenadi saznanje da su njene slabosti i nedostaci u stvari posledice nerešene traume iz detinjstva.
Ukoliko i ti osećaš da je sada pravi trenutak da pokreneš niz životnih promena i spremna si da istražiš svoje traume iz prošlosti, u ovom tekstu saznaćeš kako da ih prepoznaš i pronađeš.
Obrati pažnju na znakove koji ti pokazuju da si u detinjstvu doživela traumu koja i dalje deluje na tebe u ključnim životnim odlukama i događajima.
Problemi u odnosima sa drugima
Tvoj stil privrženosti utiče na kvalitet tvojih odnosa u odraslom dobu. Radi se o načinu na koji se povezuješ i komuniciraš sa partnerom, prijateljima, porodicom i kolegama.
Ljudi koji su odrasli u funkcionalnim porodicama i u zdravom okruženju, uglavnom imaju siguran stil vezivanja. Osećaju da su dostojni ljubavi, pružaju i traže bliskost u svojim odnosima.
Ako su tvoje emotivne ili fizičke potrebe bile nezadovoljene u detinjstvu, postoji mogućnost da si razvila nesiguran stil vezivanja.
Sve detalje o stilovima emotivnog vezivanja pronaći ćeš u tekstu: Prepoznajte svoj stil emotivne povezanosti – izgradite jaču i zdraviju vezu.
Ukoliko si razvila izbegavajući stil vezivanja, možda si naučila da emocije ne zbližavaju ljude. Zbog toga ti je neprijatno da pokazuješ svoju ranjivost i osećanja.
Ako shvataš da kod tebe preovladava preokupirani stil vezivanja, probaj da se vratiš u detinjstvo i da se setiš trenutaka kada si se osećala napušteno. Možda će ti to pomoći da prevaziđeš nesigurnost u vezivanju.
Kada je u pitanju dezorganizovani stil emotivnog vezivanja, pronađi uzroke strahova koje nosiš u sebi iz doba odrastanja.
Iako ovo sada možda deluje zastrašujuće, vredi suočiti se sa traumama iz detinjstva, jer ćeš se na taj način osloboditi nesigurnosti koja te sputava da ostvariš sve što želiš.
Samosabotaža
Sabotiranje sebe je simptom traume iz detinjstva i može se kod odraslih javiti u bilo kom trenutku. U ovom slučaju tvoje unutrašnje dete pokušava da te zaštiti na načine koji te u stvari sputavaju.
Međutim, ova samoporažavjuća ponašanja možda su funkcionisala u prošlosti i nekada si zahvaljujući njima izbegavala nevolje sa odraslima. Ali sada te samosabotaža sprečava da se istakneš i da se ostvariš. Ako si kao dete bila nagrađivana ili pošteđena zbog skrivanja svojih osećanja i želja, nema potrebe da to radiš u odraslom dobu, jer ćeš uskratiti sebi ono što zaista zaslužuješ.
Još jedan ishod traume iz detinjstva u odraslom dobu je samosabotaža koja se manifestuje kao sagorevanje na putu do cilja. Zbog toga što ne možeš da sagledaš sopstvene potrebe, već grabiš i radiš bez predaha, često te premorenost zaustavi kada stigneš na korak do cilja. Zato razmisli kakav stav prema odmoru su imali tvoji roditelji i ljudi sa kojima si provodila detinjstvo.
Perfekcionizam
Mnogi znakovi nerazrešenih trauma iz detinjstva mogu se manifestovati perfekcionizmom. Ovo podrazumeva postavljanje nerazumnih standarda za sebe, postojanje oštrih unutrašnjih kritičara, strah od grešaka ili problem sa poverenjem u druge ljude.
Kad bolje razmisliš, shvataš da je perfekcionizam podliji nego što se to čini na prvi pogled. Uzrok može biti detinjstvo u kome za roditelje „dovoljno dobro” nije postojalo kao opcija.
Razmisli, da li osećaš da imaš glasnog unutrašnjeg kritičara koji te nikada ne ostavlja na miru? Upoređuješ se sa drugima i čini ti se da nisi dovoljno uspešna, a ne sagledavaš njihovo iskustvo i okolnosti. Uvek imaš osećaj da treba nešto da ispravljaš i popravljaš u svom životu.
Sve su ovo znakovi perfekcionizma i potrebe da budeš savršena. Strah da ćeš pogrešiti te parališe i dovodi do toga da se osećaš neuspešno i da budeš razočarana sobom.
Socijalna izolacija
Jedan od najčešćih znakova traume iz detinjstva je socijalna izolacija. Hronično osećanje usamljenosti i izbegavanje društvenih interakcija pokazuju nerešenu traumu u zrelom dobu.
Možda misliš da je lakše da budeš sama nego da se nosiš sa emocijama koje drugi izazivaju i da rešavaš neprijatne konflikte.
U stvari, u ovim slučajevima ne izbegavaš ljude, već svoju reakciju na ono što bi oni mogli da kažu ili urade. Ne možeš da predvidiš kako će se drugi ponašati i imaš osećaj da je lakše da budeš usamljena nego da ulaziš u neizvesne odnose, bilo da su partnerski ili prijateljski.
Međutim, nema potrebe da sebe u odraslom dobu sputavaš i da uskraćuješ kvalitetnu interakciju sa drugim ljudima. Možda si u detinjstvu iz nekih razloga bila primorana da potiskuješ emocije i istinu o sebi, ali u zrelom dobu to više ne moraš da radiš. Za početak, obrati se nekome kome veruješ i videćeš koliko će ti iskreni razgovori pomoći i motivisati da se otvoriš i polako počneš da savladavaš svoje nesigurnosti.
Vreme je da se odmoriš
Ako si u prethodnim redovima prepoznala uticaje traume iz detinjstva koji te prate i sputavaju, vreme je da im staneš na put. Prestani da kriviš sebe za događaje iz prošlosti i donesi odluku koja će ti pomoći da prevaziđeš nezadovoljene potrebe i želje koje su ostavile trag u tebi.
Bez obzira na to koliko dugo si patila, sada lako možeš da pronađeš izlaz i podršku do isceljenja. RESET program je pravi put do promene i to dokazuju polaznici koji sada žive onako kako su zamišljali i kako su zaista zaslužili. Informiši se o programu i prijavi za sledeću klasu polaznika. Pokloni sebi ostvarenje koje ti pripada.