Primarna detetova potreba, odmah nakon rođenja je emotivno vezivanje, odnosno osećaj privrženosti koji dobija od roditelja. Da bi dete tokom odrastanja, ali i kasnije – u zrelosti, kroz život koračalo sigurno i bilo otporno na izazove i stres, jedan od bitnih faktora je odnos sa roditeljima u detinjstvu. Ukoliko je ovaj odnos nečim narušen ili ne postoji, posledice i poteškoće osećaju se i u odraslom dobu.
Ako krenete pre svega od sebe, videćete da razumevanje vašeg stila privrženosti, odnosno emotivne povezanosti sa roditeljima ili negovateljima u velikoj meri oblikuje vaše veze i odnose sa drugima. Kada razumete svoj stil emotivne povezanosti, shvatićete i uzroke sopstvenog ponašanja, način na koji doživljavate svog partnera i kako reagujete na intimnost. Identifikovanje obrazaca privrženosti može vam pomoći da razjasnite šta vam je potrebno u vezi i da na najbolji način prevaziđete probleme i izazove, ukoliko se pojave.
Kako razumeti stilove emotivnog vezivanja
Stilovi privrženosti, odnosno emotivnog vezivanja, u velikoj meri su oblikovani vezom novorođenčeta i primarnog staratelja, što je najčešće majka, posebno tokom prve godine života. Za emocionalnu povezanost posebno je važna neverbalna komunikacija koju ostvaruju roditelj i beba. Plač, gugutanje ili osmeh su prvi neverbalni signali koje roditelji tumače i reaguju tako što zadovoljavaju detetove potrebe za hranom, utehom ili ljubavlju.
Kada je ova neverbalna komunikacija uspešna, razvija se sigurna emotivna povezanost.
Nasuprot njoj, ukoliko dete oseti izostanak topline i dostupnosti, nastaje nesigurna emotivna povezanost koja kasnije u velikoj meri utiče na interakciju sa drugim ljudima.
Međutim, postoje i nijanse po kojima se stilovi emotivnog vezivanja razlikuju i koje treba razumeti zbog građenja i razvijanja odnosa sa drugima u zrelom dobu.
Siguran stil emotivnog vezivanja
Ljudi kod kojih je razvijen ovaj stil povezanosti prepoznaju činjenicu da je emotivno vezivanje veoma važno. Iz detinjstva nose doživljaj prihvaćenosti i sigurnosti u sebe. Kao roditelji su u stanju da prikladno odgovore na potrebe deteta kroz toplinu, poverenje i ljubav. U partnerskim odnosima se sigurno vezuju i napreduju. Imaju izgrađen osećaj sopstvene vrednosti, ne strahuju da će biti povređeni.
Naravno, ovo ne znači da su ljudi sa sigurnim stilom privrženosti savršeni ili da nemaju probleme u odnosu sa partnerom. I oni prolaze kroz različite lične i emotivne izazove. Međutim, osećaju se dovoljno sigurno da preuzmu odgovornost za sopstvene greške ili da potraže pomoć i podršku kada im zatreba.
Nesigurno – izbegavajući stil emotivnog vezivanja
Odrasli koji imaju ovu vrstu emotivne vezanosti često idealizuju svoje roditelje, ali kroz odnose sa drugima negiraju sve što su o njima rekli. Zaboravljaju činjenice o roditeljima u bitnim pričama iz detinjstva, kako bi izbegli bolna osećanja i iskustva. Negiraju značaj emotivnog vezivanja da bi sprečili odbacivanje. Intimni odnosi ih zbunjuju i uznemiruju. Često su sebični i nepoverljivi, što može dovesti do uvreda i burnih sukoba.
Kao roditelji su emotivno i fizički udaljeni. Detetu uskraćuju toplinu i nežnost pa i ono samo kasnije izbegava bliskost i naglašava koliko uživa u svojoj nezavisnosti.
Ljudi sa nesigurno – izbegavajućim stilom emotivnog vezivanja slave slobodu i veruju da veza guši. Često menjaju partnere ili u potpunosti odustaju od veza. Međutim, u osnovi svega leži strah od odbacivanja i emotivnih rizika koje bliskost nosi.
Nesigurno – preokupirani stil emotivnog vezivanja
Ljudi sa ovim stilom žele da budu stalno i preterano potrebni. Žude za emotivnim vezivanjem, ali su često nesigurni u odnosu sa partnerom.
Kada postanu roditelji, preterano žele da se dopadnu deci, bore se za njihovu naklonost i pažnju. Zarobljeni su u nerazrešenim konfliktima, nagomilani bes ih blokira u emotivnim vezama. Imaju dubok osećaj inferiornosti i veliki deo samopoštovanja kod ovih osoba počiva na tome kako se osećaju i kako su tretirani u vezi. Zbog toga su skloni da burno reaguju ako osete da će odnos sa partnerom biti poljuljan.
Pribegavaju samo onim postupcima koji će ih prikazati u pozitivnom svetlu. Međutim, to sprečava mogućnost stvaranja bliskosti i iskrenih emocija pa se javljaju partnerski problemi i osećaj otuđenosti.
Nesigurno – dezorganizovani stil emotivnog vezivanja
Odrasli sa ovim stilom vezivanja imaju osećaj da ne zaslužuju ljubav i bliskost u vezi. Istovremeno imaju potrebu za vezivanjem, ali i strah. Njihov osećaj straha posledica je traume, gubitka ili konflikta u detinjstvu koji je često nerešen ili nerazjašnjen.
Od odnosa sa drugima očekuju samo loše, jer veruju da bliskost donosi bol. Ponašanje ovakvih osoba je nepredvidivo, pa teško razvijaju emotivnu sigurnost sa detetom.
U partnerskim odnosima su vrlo haotični. Sabotiraju sebe odričući se šanse da dobiju ljubav i često biraju partnere koji su nedostupni ili ih odbacuju.
Da li je moguće promeniti stil emotivne povezanosti
Pre svega, treba da znate da razvijanje sigurnog emotivnog vezivanja ne zavisi od bogatstva, obrazovanja, etničke pripadnosti ili kulture. Takođe, ako kod sebe prepoznate nesiguran stil povezanosti, ne treba da sve probleme u vezama svalite na roditelje. Na oblikovanje vašeg stila emotivne povezanosti utiče i vaš karakter, iskustva sa drugima i događaji tokom detinjstva, adolescencije i sazrevanja.
Zato se u odraslom dobu posvetite ličnom razvoju. Otkrijte svoj stil emotivne povezanosti, unapređujte ga i po potrebi menjajte. Kroz program ličnog razvoja RESET ojačaćete odnose sa partnerom, decom i važnim ljudima iz okruženja. Iscelićete rane iz detinjstva i ukloniti sve blokade koje vas sprečavaju da uživate u ljubavi i izobilju koju vam život pruža.