Kada čuju reč perfekcionizam, mnogi prvo pomisle na želju za savršenstvom i opsesijom da nešto bude tačno i precizno. Međutim, perfekcionizam veoma često može da preraste u nešto mnogo više od želje da neko daje sve od sebe kako bi postigao cilj. On se često rađa iz nelagode, zabrinutosti i sumnje, a ne iz osnovne želje da se stvari urade dobro.
Dok neki ljudi greške i propuste smatraju lekcijama, perfekcionisti na njih gledaju kao na lične mane. Krive sebe, izjedaju se i osećaju strah od neuspeha iz koga u stvari proizilazi perfekcionizam.
Još jedan izvor perfekcionizma je ego. Mnogi ljudi žele da budu savršeni, jer im je stalo do toga šta će drugi misliti o njima. Boje se da će biti negativno ocenjeni ako nešto nije u skladu sa određenim standardom.
Iskustva iz detinjstva takođe mogu biti uzroci perfekcionizma. Ako neko iz porodice nosi uverenje da ne možete biti drag i dobar ukoliko nije savršen, velika je verovatnoća da će takav stav zadržati i u zrelom dobu.
Naravno, težnja ka perfekcionizmu zastupljena je i tokom školovanja, kada se nameću pravila i nerealna očekivanja od strane roditelja i nastavnika. Deca i mladi ljudi na taj način počinju da misle da ono što nije urađeno bez greške ne vredi dovoljno i zbog toga sputavaju, sabotiraju ili omalovažavaju kako sebe, tako i svoje vršnjake.
Zašto perfekcionizam može biti loš
Iako neki ljudi uživaju u tome što su perfekcionisti, trebalo bi da shvate da ovaj stav ne stvara savršenstvo. Na primer, ukoliko imaš perfekcionističke stavove i trudiš se da uradiš ili napraviš nešto savršeno, možda će upravo takav način rada negativno uticati na tvoju produktivnost.
Perfekcionizam često može da stvori odlaganje i odugovlačenje. Ukoliko uvek čekaš da dođe bolja prilika ili ideja i da se sve kockice poklope, tvoja motivacija će biti sve slabija. Izgubićeš kvalitetno vreme i možda propustiti neku dobru šansu. Nije strašno doživeti neuspeh. Naprotiv – to je samo priprema za uspeh koji neće doći ako stalno odlažeš preduzimanje važnih koraka na putu do svog cilja.
Kako da promeniš perfekcionistički način razmišljanja
Ako si perfekcionista i osećaš da te ovaj stav sputava, pravo je vreme da promeniš svoj način razmišljanja. Sada kada znaš da težnja ka savršenstvu nekada sputava, možeš da usvojiš nekoliko strategija koje će promeniti tvoj perfekcionistički način razmišljanja. Pronaći ćeš ih u nastavku teksta.
Zaboravi opciju „sve ili ništa”
Uobičajeni način razmišljanja jednog perfekcioniste je da želi da uradi nešto na savršen način ili uopšte ne želi da ga uradi. Ali ovakav stav izostavlja proces, koji je veoma važan deo učenja i rada. Postizanje rezultata i uspeha dolazi iz iskustva i uvida stečenih tokom samog procesa. Ako unapred odustaješ od važnog cilja, zato što ti se čini da neće sve biti savršeno, uskraćuješ sebi jedinstveno iskustvo koje te može dovesti do uspeha. Iako je lepo da sve teče perfektno i po planu, dobro je da ponekad dozvoliš sebi da pogrešiš i nešto propustiš. Samo na taj način ćeš naučiti da radiš najbolje i da postižeš rezultate kakve želiš.
Slavi male pobede svakog dana
Ako težiš perfekcionizmu, verovatno obraćaš pažnju samo na ono što je negativno. Međutim, probaj da na kraju svakog dana zapišeš najmanje tri dnevna dostignuća. Šta god da ti se desilo ili si uradila na dobar način – zapiši. Na primer: „Ustala sam pre alarma.” il: „Upoznala sam zanimljivu osobu.” Na ovaj način uspećeš da navedeš svoj um da razmišlja o pozitivnim aspektima i da odvrati pažnju sa negativnih.
Videćeš da ćeš se vrlo brzo navići na osećaj postignuća i počećeš da nagrađuješ sebe zbog malih, ali važnih pobeda.
Postavi vremenski rok
Zamisli da tvoj posao ili zadatak traje onoliko koliko ti želiš. Ako sebi daš četiri sata, završićeš ga za četiri sata. Ako unapred ne ograničiš vreme, posao može trajati večno. Zato postavi vremensko ograničenje i završi zadatak u roku. Naravno, uvek će biti nečega što možeš da poboljšaš i popraviš, ali ostani dosledna i reci da je kraj onda kada si planirala da bude.
Shvati da je zabrinutost najčešće uzaludna
Ne dozvoli da te savršenstvo i prevelika očekivanja spreče u postizanju onoga što želiš. Dobro je da se pripremaš i da se trudiš da predvidiš šta bi sve moglo da krene loše. Ali nema potrebe da preteruješ. Veoma često probleme i izazove koji iskrsnu možeš da rešiš na licu mesta, bez prethodne zabrinutosti i preteranog razmišljanja o njima.
Postavi realne ciljeve
Postavljanje nerealinih ciljeva je tipična osobina svakog perfekcioniste koji na kraju misli da nije dorastao zadatku, jer nije postigao ono što želi.
Imati ciljeve je divno i veoma korisno, ali ako podigneš kriterijum i postaviš ih previsoko, bićeš demotivisana i obeshrabrena na putu do njih. Zato proceni šta zaista možeš da ostvariš i trudi se da stremiš ka tome. Vremenom ćeš doći i do ostvarenja velikih ciljeva.
Ukoliko si svesna toga da te perfekcionizam nekada sputava i usporava, vreme je da nešto promeniš u životu. Međutim, pre konačne odluke, trebalo bi da znaš da ne možeš zauvek ugasiti perfekcionistu u sebi. Ali možeš da ga utišaš i kontrolišeš i da stvoriš zdrav perfekcionizam. Ako si spremna da naučiš kako da izvučeš najbolje i najkorisnije iz perfekcionizma, onda je RESET program pravo rešenje za tvoj lični razvoj. Oslobodićeš se svega nametnutog i prihvatiti ono što je zaista tvoje i što zaslužuješ da živiš, radiš i voliš.