Svaki čovek u određenim životnim situacijama kod sebe prepozna osobine ili reakcije svojih roditelja. To je sasvim normalno, jer nas, pored genetike, za roditelje vezuje i život tokom koga smo upijali ono što oni rade, kako se ponašaju i kako razmišljaju. U potpunosti je očekivano da dete prihvata tačke gledišta i vrednosti svojih roditelja. Međutim, sa sazrevanjem kod mnogih od nas dolazi do osvešćivanja osobina koje smo nasledili od roditelja, a koje nisu uvek u skladu sa onim što smo postali ili što postajemo.
I to možemo da promenimo.
Od roditelja često nasleđujemo složeni niz vidljivih i nevidljivih osobina i reakcija koje na naše živote nekada utiču i onako kako ne očekujemo. Zbog toga se mnogi od nas bore sa neprijatnim pritiskom i kontrolisanjem osobina svojih roditelja u sebi. Želimo da prihvatimo ono što je pozitivno i spremni smo da radimo na sebi kako bismo odbacili negativne usvojene obrasce delovanja i ponašanja.
Pozitvne osobine usvojene od roditelja veoma su korisne u mnogim životnim situacijama, dok negativne osobine najčešće izazivaju otpor ili ljutnju zbog toga što uopšte postoje. Ponekad mogu da budu i prepreka u postizanju ciljeva i izražavanja lične suštine i autentičnosti.
U kojoj meri sledimo recept koji su nam dali roditelji
Pošto tokom odrastanja slepo sledimo primere iz ranog okruženja, postoji mogućnost da većina nas ne uspe da u potpunosti diferencira sebe. Stepen do kojeg nismo uspeli da identifikujemo, razumemo i odvojimo određene slojeve naše ličnosti može nas navesti da ponovo proživimo, ali ne da i zaista živimo svoje živote. Dakle, umesto da pronađemo sopstvenu autentičnost i suštinu kroz rad na sebi, u stanju smo da mehanički ponavljamo obrasce ponašanja, osobine i uverenja naših roditelja.
Da li takav život može biti srećan i ostvaren?
Naravno, ovo ne znači da su naši roditelji imali lošu nameru i da su želeli da utiču na svaki aspekt onoga što mi jesmo. Poenta uočavanja uticaja njihovih osobina na naše živote nije u tome da ih krivimo ili da izbrišemo svoju prošlost. Umesto toga, ovo treba da nam pomogne da se oslobodimo slojeva koji sputavaju našu autentičnost i ne odražavaju prave aspekte naše ličnosti.
Ovaj proces omogućava nam da shvatimo naše postupke i reakcije i da se uverimo da su u skladu sa ličnim ciljevima.
Naš zadatak je da se razvijamo i učimo iz prošlosti
Roditelji su ljudi, a ljudi nisu savršeni. Tokom procesa našeg sazrevanja i kroz rad na sebi pronalazimo niz reakcija i osobina koje smo usvojili od roditelja i za koje smo zahvalni. Nasuprot tome, postojaće i lista osobina koje bi mogle da nas ograničavaju u svemu – od načina na koji vidimo sebe do naših odnosa sa drugima.
Podela koju svi osećamo u sebi, između onoga što zaista jesmo i „glasova” naše prošlosti može nas navesti da se ponašamo onako kako u stvari ne želimo i da izgovaramo ono što nama nije svojstveno. Do ovih situacija najčešće dolazi u trenucima jakog stresa i velikih problema. Tada ne uspevamo da shvatimo da je mnogo toga što doživljavamo na emotivnom nivou zasnovano na projekcijama i starim oseaćanjima iz našeg detinjstva.
S obzirom na to da najjači uticaj ima ono što nas plaši, uznemirava i rastužuje, često pamtimo najgore trenutke naših roditelja, kada su gubili kontrolu ili nisu adekvatno reagovali na neke naše potrebe. Takve negativne stavove prihvatamo kao sasvim prirodne osobine i reakcije. Na primer, možemo biti preterano kritični prema sebi ili nepoverljivi u odnosima sa drugima. Nemire, nesigurnosti i strahove svojih roditelja možemo da prenesemo i u svoj žovot.
Postoje tri osnovna načina po kojima možemo da prepoznamo da li ponavljamo osobine svojih roditelja.
Direktno ponavljanje
Ovaj način ponavljanja roditeljskih osobina najlakše je uočiti. Tačno znamo kada i u kojim situacijama reagujemo kao oni. Prepoznajemo način izražavanja nervoze, straha, tuge, a usvojili smo i njihovo kontrolisanje emocija ili reakcija. Izražavamo ove osobine u sopstvenim životima toliko jasno, da drugi u nama u stvari vide naše roditelje.
Reagovanje na osobine roditelja
Možda smo svoju majku posmatrali u trenucima nervoze ili nadmoći nad nama pa smo sada preosetljivi na zapovesti i upadice. Možda smo osećali da je naš otac suzdržan i hladan pa sada reagujemo tako što konstnatno tražimo pažnju i dokaze ljubavi. Preterano reagovanje na osobine roditelja takođe je način ponavljanja.
Ponovno kreiranje ranog okruženja
Treći način na koji pokazujemo uticaj roditelja na nas je kada iznova kreiramo emocionalnu klimu našeg ranog okruženja. Ovo često radimo potpuno nesvesno i može biti veoma teško da to uvidimo. Uključujemo se u ponašanja koja vode starim i poznatim scenarijima. Na primer, provociramo partnera da se ponaša prema nama onako kako su to naši roditelji međusobno radili ili da izgovara ono što smo već slušali.
Možemo da se ponašamo detinjasto prema sospstvenom detetu i da mu dajemo moć nad nama, što je takođe odraz naših osećanja iz detinjstva.
Kako da odbacimo osobine koje nam više ne služe
Najbolji način da pristupimo procesu razlikovanja osobina koje nam ne služe i nanose nam više štete nego koristi je da razvijemo radoznalost i saosećanje. Prečesto smo strogi prema sebi i ne želimo da razumemo odakle potiču neke naše reakcije i osobine.
Neke ograničavajuće stavove i uverenja možemo da prepoznamo kao senke naše prošlosti, a ne kao refleksije onoga što zaista jesmo. Kada otkrijemo ono što zaista želimo u životu i ono što jesmo, bićemo svesni i svega što je u nama, a nije naše.
Konačno, možemo da odbacimo stare navike i da razvijamo nove načine razmišljanja i ponašanja koji nas približavaju onome što želimo da budemo i životu koji želimo da živimo.
Za sve koji osećaju da je sada pravi trenutak da odbace sve preuzete osobine i obrasce ponašanja iz prošlosti i da se prepuste pronalaženju sopstvene suštine, tu je RESET program ličnog razvoja. Informišite se o detaljima na vreme i upustite se u avanturu koja će vam doneti najlepša životna iskustva i ispunjenost kakvu zaista zaslužujete.