Pre mnogo vekova, ljudska bića razvila su osećaj straha kao taktiku preživljavanja u divljini. Na taj način je duboko u čoveku ukorenjen instinkt za borbu ili bekstvo kako bi sebe zaštitio od spoljašnjih opasnosti. Iako danas više ne postoji pretnja od napada zveri, mnogi spoljašnji i unutrašnji faktori aktiviraju strah kao alarm za opasnost. Na primer, finansijska neizvesnost zbog gubitka posla, nestabilni porodični ili partnerski odnosi, nemiri u okruženju izazvani vanrednim stanjem ili kriminalom.
Međutim, koliko god da nekada deluje nelogično i neosnovano, strah ne treba da bude negativna emocija. Kada se ispravno tumači, može biti dragoceno sredstvo i snažan motivator u ličnom i poslovnom životu.
Zbog toga ćemo se u ovom tekstu baviti korisnim aspektima straha i njegovim potencijalom koji može biti značajan u ostvarenju važnih životnih ciljeva.
Šta je strah i kako nastaje
Svi smo osetili drhtanje u stomaku ili stezanje u grudima kada nas iznenada obuzmu strah ili panika. Kada imamo utisak da smo fizički ili psihički ugroženi, naše telo automatski aktivira reakciju „bori se ili beži”.
Fizički simptomi koje primećujemo u trenucima straha su, na primer: ubrzani rad srca, pojačano znojenje, drhtanje, jeza, otežano disanje itd.
Hemijske reakcije u mozgu koje nas upozoravaju da smo u strahu mogu biti radost ili uzbuđenje. Zbog toga neka osoba želi da oseti adrenalin prilikom skoka padobranom ili gledanja horor filmova, dok neka radije ostaje u svojoj zoni udobnosti.
Međutim, bez obzira na to da li uživaš u naletu adrenalina ili ne, nezdravo je da dozvoliš da tvoji strahovi postanu moćniji od tebe i da te savladaju u svakoj situaciji.
Jaka uznemirenost i strepnja mogu da ugroze tvoje fizičko i mentalno zdravlje, što dovodi do velikih i ozbiljnih životnih problema.
Da li je strah najmoćniji motivator
Motivacija je osećaj koji objašnjava razloge određenih odluka i ponašanja.
Postoji unutrašnja motivacija, izazvana interesovanjima ili ličnim vrednostima koje nose dublje značenje. Na primer, potreba za pokretanjem sopstvenog posla ili za volontiranjem u određenim humanitarnim organizacijama.
Nagrada za postizanje ovakvih ciljeva pre svega je dobar osećaj, ispunjenost i inspirisanost za ostvarenje novih ideja.
Spoljašnja motivacija izazvana je trenutnim nagradama zbog postignutog ili strepnjom da će neki planovi propasti. U profesionalnom životu, to je najčešće unapređenje, veća zarada ili bolji posao, dok se u ličnom životu takođe često radi o materijalnim stvarima.
Kada je u pitanju veza straha i motivacije, bilo da je ona spoljašnja ili unutrašnja, moglo bi da se krene od neprijatnog osećaja. Konstantna zabrinutost i težnja ka boljem životu navode čoveka da se ponaša na određeni način kako bi se zaštitio od nelagode.
Pošto je strah kompleksno osećanje, trebalo bi da budemo oprezni kada ga posmatramo kao motivaciju, odnosno podsticaj za donošenje određenih odluka. Pre svega, neophodno je da ga razumemo i da mu ne dozvolimo da nas parališe ili zanese kada su u pitanju važni životni ciljevi.
Kratkoročna i dugoročna motivacija izazvana strahom
Strah je biološki odgovor na preživljavanje. Koliko god da je nekada koristan, veoma često može da izazove negativna stanja.
Zbog toga je veoma važno da naučiš kako da se suočiš sa svojim strahovima, da ih upoznaš i analiziraš. Na taj način ćeš se razvijati, prevazilaziti sumnju u sebe i jačati samopouzdanje.
Na primer, strah od iznenadne promene koja te očekuje je prirodan odgovor na trenutna dešavanja. Kada znaš kako da se suočiš sa takvim strahom on neće trajati dugo i biće dobar motivator da brže prevaziđeš izazov.
Ali dugoročna motivacija izazvana strahom može da dovede do ozbiljnih negativnih posledica. Ako si u konstantnom strahu od bolesti, gubitka posla, bojiš se da će te partner ostaviti ili da će te prijatelji izneveriti, tvoji problemi su nešto čime treba temeljno i ozbiljno da se baviš, kako sama, tako i sa stručnim licem. Ovde strah više nije motivator, već osećanje koje ugrožava tvoju budućnost.
Kako da iskoristiš strah u svoju korist
Postoji motivacija strahom koja je zasnovana na posledicama i motivacija strahom zasnovana na rešenju. Na primer, ako je reč o poslu, strah od neuspeha ili od otkaza može da parališe zaposlene i da izazove negativne posledice. Ali ako stručni tim ponudi rešenje za prevazilaženje problema, zaposleni će biti motivisani da rade efikasnije i produktivnije.
Tako je i u ličnom životu. Možeš biti zaslepljena i paralisana kada razmišljaš o negativnim posledicama nekih životnih promena. Međutim, kada postaviš rešenje problema, bićeš motivisana da kreneš dalje uprkos strahu koji sada ne može biti jači od tebe.
Umesto da dozvoliš da te strah parališe, potrudi se da napraviš razliku između straha koji motiviše i onog koji sputava. Postani svesna straha koji u tebi podstiče kreativnost i nove ideje i onog koji te iscrpljuje i zaslepljuje prilikom donošenja odluka.
Ovo često ne možeš sama da postigneš, a strahova u životu je mnogo i nisu svi predvidivi. Zato su lični razvoj i rad na sebi neophodni u savladavanju negativnih i jakih emocija.
Upis za RESET program ličnog razvoja je u toku i sada je pravi trenutak da uzmeš svoj život u svoje ruke i da se zauzmeš za sebe i ostvarenje svojih snova.
Kreni na put svoje promene bez straha, motivisana iskustvima onih koji su sada tamo gde su oduvek želeli da budu.