Priseti se perioda kada si doživela jak stres, šok ili razočaranje. Možda je to bio gubitak drage osobe, bolest, raskid, poslovni problem? Šta god da se dogodilo, sigurno si bila preplavljena strahom, tugom ili strepnjom. I sigurno se u jednom trenutku pojavio neki dobronameran prijatelj ili član porodice koji je pokušavao da te ohrabri pozitivnim izjavama i nadom u bolje sutra.
Možda si čula reči: „Sve se dešava sa razlogom“, „Proći će i ovo“ ili „Ono što te ne ubije čini te jačom“. Neki su ti možda su rekli: „Biće u redu“, „Proći ćeš kroz ovo“ ili „Ne brini, naći ćeš nekog drugog“.
Verovatno je bilo onih koju su ti govorili: „Znam nekoga ko je imao isti problem i sada je odlično“, „Nikad ne odustaj“ ili „Moglo je biti gore ”.
Kako si se ti osećala nakon ovakvih reči? Da li ti je posle njihovog optimizma i pozitivnosti bilo bolje? Jesi li imala utisak da si shvaćena na pravi način ili su te ove izjave još više povredile i obeshrabrile?
Ako ti u glavi i dalje odzvanjaju reči koje su imale cilj da te smire, a u stvari su te više uznemirile, onda si se susrela sa toksičnom pozitivnošću.
Šta je toksična pozitivnost
Toksična pozitivnost je preterano i neefikasno generalizovanje srećnog, optimističnog stanja u svim situacijama, bez razmišljanja o osećanjima drugih. Onaj kome je upućena toksična pozitivnost može se osećati povređeno, zato što ima utisak da mu u teškom periodu drugi nameću svoje stavove i ne podržavaju njegova osećanja. Bol i patnju je neprijatno ne samo doživeti, već i govoriti o njima kao da su nešto sasvim obično i nebitno.
Nekoliko primera toksične pozitivnosti
- Ignorisanje, skrivanje, umanjivanje ili odbacivanje stvarnih osećanja.
- Osećaš se loše, krivo ili postiđeno zbog toga kako se osećaš.
- Nabacivanje „kiselog osmeha“ prema drugima kada ti je teško.
- Pretvaranje da je sve u redu kada nije.
- Minimiziranje tuđih emocija.
- Posramljivanje drugih zbog negativnih emocija.
- Poništavanje nečijeg iskustva nepriznavanjem pravog problema i bola.
- Umanjivanje nečijeg bola citatima i tuđom perspektivom.
Ovakva ponašanja ne samo da u nekim trenucima nisu od pomoći, već mogu biti destruktivna i veoma štetna za one koji pate.
Pozitivnost nije pozitivna kada poriče, poništava ili umanjuje autentične ljudske emocije.
Optimizam nije od pomoći kada čini da ljudi osećaju stid, krivicu ili odbačenost jer se osećaju na određeni način.
Nada nije korisna kada ne dozvoljava prirodni uspon i pad emocija ili kada ignoriše ozbiljnost situacije.
Perspektiva nije podrška kada marginalizuje tvoje pravo iskustvo.
Kako se osloboditi toksične pozitivnosti
Pre svega, imaj na umu da i ti sama možeš biti ili si bila toksično pozitivna kada si nekome pokušavala da pomogneš, ali nisi dovoljno razumela čitavu situaciju.
Osobi koja pati najčešće nisu potrebne reči utehe, već samo potvrda da razumeš njena osećanja i bol. Svi žele da budu saslušani i shvaćeni, a najmanje što im je potrebno je da im neko govori kako da se osećaju i da „nije sve tako loše“.
Dakle, svako je verovatno nekada u životu bio toksično pozitivan i pokušavao da uteši osobu koja pati, ne razmišljajući o njenim pravim osećanjima. I svako može da više ne bude toksično pozitivan.
Za početak, kreni od sebe i razmisli šta prvo treba da uradiš kako bi na pravi način razumela tuđa osećanja? Odgovor je u tebi – u tvojim osećanjima. Da bi razumela druge, prvo treba da razumeš sebe i svoje emocije.
U redu je ne biti u redu. Biti umorna, uplašena, ljuta, zabrinuta ili tužna. Kada se suočiš sa svojim emocijama, omogućavaš sebi da ih se oslobodiš i da ih ne potiskuješ. Sve što se ignoriše i potiskuje samo dublje ulazi u tebe i počinje da izaziva veće probleme.
To ne znači da bi trebalo da uroniš u negativne emocije i dozvoliš im da te preplave. Naprotiv – one će isplivati na površinu i nećeš se zaglaviti u lošem stanju.
Toksičnu pozitivnost prema sebi i drugima možeš da izbegneš tako što ćeš postati svesna pre svega svojih osećanja, a samim tim ćeš razumeti i tuđa emotivna stanja.
Empatija i saosećanje su uvek najbolji odgovori
Empatija je sposobnost razumevanja i deljenja osećanja drugih, odnosno sposobnost da se staviš „u njihovu kožu“. Jednostavne reči: „To zvuči veoma teško“ ili „Žao mi je što prolaziš kroz to“ postižu mnogo više od optimističnih izjava.
Saosećanje je urođeni deo ljudskog odgovora na patnju, koji se sastoji od uočavanja tuđeg bola, osećanja sa drugim i reagovanja na neki način.
Kada neko pati, nisu mu potrebne reči utehe, već treba osećati sa njim i reagovati na način koji odgovara njegovim potrebama i situaciji.
Za sve postoji vreme i mesto
Kada je reč o pozitivnim izjavama, razgovoru i iskustvima, pružanju podrške i nade nekome, veoma je važan trenutak za njih. Optimizam i nada jesu nešto što je potrebno osobi koja pati, ali ne u svako doba i na svakom mestu.
Na primer, ako ti je prijateljica rekla da je tek raskinula emotivnu vezu, sigurno joj u tom trenutku neće prijati reči poput: „Naći ćeš nekog boljeg“ ili „Ionako mi se nikada nije sviđao“.
Umesto toga, pitaj je kako se stvarno oseća, saslušaj sve što želi da ti kaže i kupi joj najveću kutiju sladoleda. Dozvoli joj da oseti svoje emocije. Zatim, kada rane počnu da zarastaju, stavi joj do znanja koliko je sjajna, predloži joj da izađete, ponudi da odete na kraće putovanje.
Teško je videti dugu kada se nalaziš usred oluje
Bez obzira na to da li kroz težak period prolaziš ti ili tebi draga osoba, ishitrene reči pozitivnosti i nade neće biti od pomoći kada loša osećanja dostižu svoj vrhunac.
Umesto toga, treba ići polako i pronaći sledeću dobru emociju. Posle tuge teško je osetiti radost, ali je moguće za početak negde pronaći mir. Nakon gubitka dolazi prihvatanje; strah se može ublažiti ohrabrenjem.
Dakle, kada podržavaš nekoga ili sebe, ne možeš da očekuješ da ćeš jednim potezom preći iz tuge u sreću. Važno je samo da osećaš napredak kako se jedna emocija transformiše i polako te izvodi iz lošeg i naizgled beznadežnog stanja.
Često se optimizam forsira i nameće kao prvo rešenje. Ljudima je neprijatno da se nađu u negativnim emocijama pa žele da što pre urade ili čuju nešto kako bi se osećali bolje. Međutim, kada želiš da postigneš pravi napredak, ojačaš svoje samopouzdanje, savladaš strahove i postaneš sigurna u sebe, proces u koji ulaziš zahteva više vremena i truda. Tako je i kada su u pitanju odnosi sa drugima – vremenom se grade i unapređuju.
Ako si spremna i ako znaš da u tebi leži potencijal koji još uvek nisi ostvarila, vreme je da klikneš na RESET. Pronaći ćeš detalje o programu ličnog razvoja koji će te dovesti do pozitivnosti, ali ne toksične, već one koju si prirodno stvorila, redefinisanjem svojih uverenja, stavova i načina života.